Vukova prepiska. Knj. 7

вук поповић

с с

|Споља:|] Високоученому и многопочитаемому Господину ГТ-дину Вуку Стеф. Карапићу у Трешће.

[Ориг. у арх. С. К. Академије бр. 45211

18. У Котору на Очиће [21—ХП] 847. и честити вам били!

Високопочитајеми Господине, мили именаче пи Праители!

И мојему мучанло право је већ учинити кран!

4 самђ изгледао вазда нећули што више Србула, и што шта осталог за вас прикупити, да вам не бих с празним јлечма дотужло. Исчекивао самђ с' многех странах свега овога, али све би залуду, кон су ми били што обећали донјети, пли послати, слагали су као ништа лоди. Имао самђ и имам нешто ва вас, али колико самђ препоручивао и уфао до сад имали, мало је, нити ми се мили вам послати. Ма колико је да је ево самђ баш данас с' пашеногом мојем збор1о, да вам пошлђћмо ово што имамо с' наппервјем паропловом. Дакле с' моје стране примићете 7. повеликје Орбула, на свакоћ ударићу мон моур, сувише наћићете нфколико листова из Орбула, с' рукописом заједно увјено у карти и запечаћено. Листови ови садрже молитве и обреде, кад се крсти носе, и много би мило било нашему народу, кад би се за крстима оно чаћело, јер попови не чате ништа друго до јеванђелји, а народ опетђ виче два и два иза свега гласа „крсте носим Бога молим, Г-ди помилуиџ, а у Бога здравлл (или дажда просим), Г-ди помилућ“. За ово нек вам је препоручено, држте на памет и с' временом прочистите и на посебне кнљижице издаште.

На ове Србулћ немећем вам сад шену, јер се надам брзо опетђ вам послати више, па ћу вам тадар ако Бог да уједно рачун послати. Зборјо самђ овје дана с' попом Кривошинскјем о које чему, и догнамо се до старе кнљига, и он ми рече: да је видо силеспо Србулла у манастир Костерево, од Грахова, 4 сахата далеко, и уговорисмо да пође тамо по свецима су нфколико динара, и даћу му десетак црквенје кнђига, не би ли датше и више дошо од те Србула. Зато вам рекох да се