Vukova prepiska. Knj. 7

56 2 . ВУК ПОПОВИЋ

надам брзо вам послати опет. У околини нашоп тешко се већ могу добити, а има их, овоме је доста крив Врчевић, јер је пошао о Србулама мнопмема говорити, и тако се разгласп, да их сад сваки Фали л чува као некаки спомен рједки; иовје узрок да су многи ми слагали дошети. Л самђ по вашимђ флечма мучао, и ниђе о њима разговор шесамђ замећао, и ђе самђљ видјо прилику да их има, као узгред опх запитао, колико би за којо искао.

Врло нам је поволан онап понтаџетђ. Има се поша мол с чим кочити п Ффалити. Кад је ко упита, особито жене у цркви од куд га је добила одговори: Послао ми га наш пр!нтелљ из Беча Вук Караџић. Колико дакле с ним, толико с пмевом Беча а нарочито с вашем подиже главу. Примпо сам 12 ком. Н. Завђта, п свакоме самђ по наредби вашоп своје дао. Превод мп се много добро допада, п има се допасти свакоме коме је на место мозак. Познао самђ да ће бити од велике користи у народу нашему д5чици мојол. Више пута у вечер станем пред нљима оно читати, а онп се убече и с великом волђом слушају говорећи: За Бога, тата, лтеполје то, ми то све разумемо, а у цркви неможемо ништа. Поклонто самљ један комад мојему Дректору човеку важну и високоучену, кон много похвале и вели: да вам оно чини велико поштенћ. Малина су овђе и виђели оно, зашто их нема други до мене и Врчевића, али ков гоћ ове код нас видро и чато, сваше зажелјо имати, дакле кад бисте послали на кога нфколико комадах распродали бисмо за готове новце, и за Србулћ узимали Ол попови.

Ова је година за нас била у свему добра, а у житу пребогата; а у Далмацији чујем да је прежалостна, ни капи ула немаше, а с' пропзводом овјем до сад живђше. Код нљих већ умиру од глади, а помоћи ни од куда. И народић нам ствари наопако иду, и мислим да никад у горем сташо п запушћенјо биле нзесу. Наш владика о ничем другом нит мисли нит се стара већ о одласку своме, п ован нђгов блажени одлазак виђети се неће, ако му п ми непоможемо. Из Далмаше и из Боке писали су нћка обштества на митрополмта да нам га с врата дигне, ко зна шта ће пскренути. Предругончо сеп наш прчица шкар, хоћу рећи мирне п кротми него пре. Плата га је иста спутила и умукнула. Постао је и штедљивац, и ово се ако п касно придомпеслјо паметно али што не излази из куће и с' модма се не дружи као прје, п што је узео