Vukova prepiska. Knj. 7

вук ПОПОВИЋ 61

говорио, и ово их је тешко увриједило као и много нешто што свијех нас вријеђа што чини по својои вољи, само да се ми од јада и једа гриземо и мучимо.

Ви мене упитасте да ли су Далматинци или Бокељи нашега закона тужили цару својега владику“ Да вам право речем не знам да ли су још до сад, али надам се да хоће брго и једни и други, зашто им је доврела до костију сила његова, п у њој је постојан као праши јунак, дакле ваља му на мегдан изићи, па нека се види или смо његови паури, да нас псује и нашу част чепље или људи који чуствујемо поштење, и коп хоћемо да нас и други за таке почитују. Да је човек од какве узданце, кои нам о части и добру ради, трпјели бисмо за невољу његову поносну главу, и нарав оштру, алп смо га познали да нам у њему добре узданце нема, него још како је нагао, хоће да нам и ово зајадње добро, и части што имамо утамани, па зато сва су готова наша обштества, заратила с' њим, и вичу, еда Бога да им га дигне с' врата! и незову га више Мутибарић него Мутибратић. Пише ми Спиро Поповић из Шибеника, да су три отмјена обштества наша посебним прошенјем већ на митропол:та писали против владике, и да још нијесу ништа од њега добили, и ако им не узваља молба код њега, писаће на самога цара; а ми као њихова једнородна и једновјерна браћа нећемо мучати, све је то ускипијело и прогледало, ако и не с великом науком, а оно с' отачаском љубави и здравијем разумом, и свак виче: Није друго, ми наше чувати бранити, помагати и дизати морамо, пак ће тек онда ствари наше цвијетати и у вис како ваља расти, ер тешко нама без нас. Ако нам је некад невоља била од пришелаца, зашто би смо сад без невоље трпјели још овога! кон немисли ни себе добра! Ми имамо, да не споминјем друго, славног нашег брата архимандрта Кнежевића, коп ни с чим не дише него с' чистом брацком љубави, и подбуњивањем ЕК добријем дијелима. Ако буде до мјеста и говора ђе ваља, не смећите га с' ума тако вам нашег вијернога пријатељства.

Врчевић иде овијех дана у Рисан за секретара, као што је био и у Грбљу на 250 #. Имао је оволико и у Котору при Требуналском оФшју, али није могао никако живјети скупе су у граду ћирије кућње, скупи капелјни и струке женске; а у Рисну нијесу још ове пропасти наше у моду дошле, нити тамо још наше жене обукују гаће.