Vukova prepiska. Knj. 7

с» |]

ну О ПОПОВИЋ

Добио сам од Правителства ту скорице 40 талијера у помоћ оне ланске срамотне глади. — Толициња су по неколико добили, ади ниједан оволико, зашто се све састојало у препоруки нашега витеза цлркула.

Добио самђ ту ономадне и шестога сина, п хоћах да му нађедем име Вук, али жене наше повикаше: не попе, узрочно је кад си ти жив, п тако му метнусмо име Урош. Код нас реку, кад се ђетић роди, п тигле се на кући обеселе, а мене се врти свијест гледајући оволики крд, п да се не разбпрам с' мојем важнијем пријатељима, у коима ми је и највиша узданца, да ми неће дати посрнути пзашао бп пз свијести. Ја нешто мислим да ће се догодити, она ваша од девет Југовића, те поживијесмо још оволико ја п поша заједно.

Кише п снијега пмали смо на претек, по се надамо ове године и уља имати берићет, ово нас вади из дуга п невоље. Залажани и Његуши прегонили су своју стоку на нашу 10боже копнију страшу, и ту недавно спустише се више кућах Доброћскијех, п наша плаћена војска отме им до 400 глава. Видјевши ово онп помислише по себи, да пм се неће никад повратити, покликнуше помоћ, п доврвје им из оближњи села, п за неколика сахати бпјући се из пушава п камењма с нашијема, остало је по пешес рањенје п тамо и амо. Чесш оваки догађап, и други којекакви срамотни зборови, учиниће владици да побјеже, ако уграби жив између њих, п Боже дај да не погодим као ви М. Обреновићу! Досмрђеше ђаволи џ њему и нама! Сад су опет ђипили нањ, за владику Саву говорећи: да се нашао лани шелокуш п свет на СОтањевиће, и да га је крвнов као п остале продао, а оне кости, што их је пренио на Цетињјеј, да су их подметнули мудри Лат|ини] од некаквог солдатине. И нема тога на свијет коби их одопо да овако невјерују и неговоре.

Од велика снијега није ни они поп могао по Орбуље поћ у Косијерево и у Добрићево, па самђљ му ономадне прпикричио опелђ да крене тек окопни мало. Добило самђ прекјучер лпјеце двије спшсане у Веневи од некаква Барта п Гинмма, на крају једне има смијешна азбука. Препоручујем вам за оне молитве, кад крсте носимо, јербо ако их ви не„ начините, ками ће нам начиннти велики Богослови ш данашњи с. вељехвални оци, по њима небисмо знади ни што ће рећи прокажем ни шум, а камоли слака п акргда.