Vukova prepiska. Knj. 7

64 вук ПОПОВИЋ

(Споља као на претходном.]

[Вукова напомена:| одговорено 23. Јулија 545.

[Ориг. у арх. 6. К. Академије бр. 4528]

20.

Високопочитајеми господине, Милп имењаче пи пријатељу!

Тако никад као овога пута, нијесам се био ужелпо вашега писма, п Фала Богу баш сам весео био кад сам ово од 98 Јулија примпо. Оно ме увјерп да сте свеђер добро и здраво били, п у учки Бечкој да нијесте ни једног зла поднијели, а п у напријед биће све што Бог да! Код нас реку: „сачувајте Боже прве учке Рисанске“ а послије не 60 се !

Ми смо овамо од 1 до 18 Марта с Црногорцима у рату били, п више су нам задали страха с риком п вриском него с бојем и јунаштвом, и ово бп чинили по ноћи по извише града у крше, да људи скачу пи топови пуцају. Од страха емо њихова по изепробијали зидове кућње за пушкарице, бјежали у градове, најпослије п сламу из сламњача бацили у море да не изгору куће, јер бо су већ били почели у Доброти што нијесу никад прије! Ово су из освете чинили више, него да се помогу, за што им је прекинут бпо слазак свуда у приморје, осим у Котор, п ђе би који уваћен био, водили би га у тавницу везана, п стајао би у њој по мјесец и више дана. Шријегон ови обпо је и за нас п за њих мучан и по штен, п кад дође луч до ноката, позва власт наша владику на уговор мира и одобри му слободни слазак свуда у приморје, слободно пасиште у продане крше, за похару обећа. се владика намирити спромасима, а мртве главе пребише једну за другу, п послије овога мира, нити се што чуло ни догодило ружно између нас. | ;

(' новим овим потресом свјетским, п наш се народ прену п ослободи! до мађа мјесеца бјесмо мирни и добри, али проклета нека писма дођоше из Хрватске, у којима обећаваху нам све оно, што је народу мшло, и користно, само ако се здружимо с њима, у исто доба дођоше два три путника и од