Vukova prepiska. Knj. 7

ВУК ПОПОВИЋ 65

једнота до другога ходећи и о овоме говорећи, згријаше људи главу, једни да ће постати уз Бана министри а други опет овамо Гувернатори, а једни опет чезнући за слободом, повјероваше им многи, и с овог изгубили смо велики дјео части и повјерења код наше власти. Прерођени ови умови почеше народ подбуњивати да се чину скупштине, п у наппервој на Перчању од 400 изабрани Бокеља, уватише вјеру да ће мјесто мјесту вјерно бити и у свакој потреби прискочити, даље да с Далмацијом више посла неће имати, ни од ње зависјети, и Бану рватцкоме јаве писмено, кад се одцијепи од Маџарске да ће се с њим сдружити. Послије ове скупштине дигоше сви на више главу, метнуше братцке судове, и народ почеше глобити на пасји реп, ва псовке ране, ударце, убиства, лупежства, похару, грабеж и невјерност постеље; почеше истраживати старе дугове, увреде, напасти, ране и убиства, и многи су платили главом, а многи кесом. Они савјете добре не слушају, нити се боје власти царске. Они вичу ми смо пару вјерни и за њега ћемо крв пролити, али му нећемо ништа давати, јер смо му и до сад залуду давали, све су му иђели и његово и наше, мањуни (министри и чиновници) проклети, па су га најпослије и из Беча пишћерали, још нам веле да пошљемо Депутата! Коме ћемо га послати п коме се клањати и плакати, Зар онијема који су нам до сад месо јели и иђели, онако их губа иђела, па бише шћели и ове нам жалостне кости иђести проклети били. ( оваковим разговорима, овдашњи народ бави се и о добру будућему мисли, а царска, власт за свијесно находи мучати и трпјети их до згоде. У најпотребније вријеме од људи, немамо ни једног у кога бисмо се с вјером поуздали да ће нас на прави пут извести, и ва то немајући паметне главе своје, остадосмо стидни пред свијетом и тешко омражени код царске власти, најпослије бојим се да не добпјемо пријеки милитарски суд, па онда тек неблагодарни познаћемо своје зло и превелико царско добро.

Из Херцеговине не чује се сад ништа, а били су се јако поплашили при свершетку прољећа, свако осам дана шиљаху и на Рисан човека, да види и пропита, шта се ради, да не иде на њих каква војска. Сад су се нешто потајали, нити долазе нити питају, али чујем да су свуђе страже метнули и сверху раје очи отворили. Из Црне Горе нема ништа ново да вам јавим. Владика је добро и здраво, пи сад га често не узнемирују Црногорци као прије. Нудио је више пута окружног

ВУБОВА ПРЕШИСВА УП 5