Za čast američkog Srpstva

цигло шет месеци, сабрато је преко 2000 нових ратника за Црну Гору и Србију.

На том послу. сарађивали смо сви. И они који су били заражени “сујетом и амбицијом“, и они који су били без сујете и амбиције.“ Није било ни једне српске новине у Америци која се, без обзира на опасност која јој је претила од америчких власти, није свом силом заузела за овај посао. Свака од њих објављивала је апел за апелом. Све од реда проповедале су оно што г. пп. Прибићевић сада з0ве “револуцијом против Аустро Угарске.“ Го што су чиниле наше новине, чиниле су и наше ор танизације; чинили и поједини нашти радници.

Ко то жели, цу чињеницу може проверити званичним путем на потпуно меродавном месту.

Ако нас не вара све наше зна ње, у историји није било примера да се овако бљештаво засведо чи родољубље и зарно изрази на ционална свест једне шаке људи који се већ читаве године потуцају по далеком свету — код домовине без домовине, живећи о торком аргатском хлебу.

Ето, то, такво родољубље, таку националну свест, затекао је 155 пашу МИР Прибићевић, када је пре четрнајест месеци, дошао у Америку.

И што ЈЕ ЈОШ ЗАТЕКАО М. ПРИБИЋЕВИЋ 2

Када је дошао, пре четрнајест месеци у Америку, г. пп. М. При бићевић затекао је још и ово:

Чим је букнуо први балкан-

ски рат, наше новине објавиле ау српском раднику у Америци једну радосну вест: да тај рат не значи само ослобођење Срба у Старој Србији и Маћедонији од турског политичког ропства, већ и осолбођење српског сељака од привредног пљачкања ага, бегова и спахија. И поврх тога, ослобођење Старе Србије и Маћедоније значи и ослобођење силних делова богате земље за насељивање оног сељаштва нашег које је, или због сиромаштине, као што је случај у Црној Гори, или због непоштеног решавања аграрног питања, као што је случај у Босни п Херцеговини, било избачено са земље и принуђено да тражи зараде сеобом у Америку.

Ту посланицу објављивао је Српски Дневник од самог почетка балканског рата, октобра тот2 године.

Том посланицом ударен је ос-

новни темељ за покрет за сеобу америчког српског надничарства натраг у стари крај.

(Од тог доба па све до даналшњег дана, у нашим новинама ста лно су излазили апели за сеобу у стари крај — један топлији од друтога, један озбиљнији од дру тога. Ништа се пропустило није да се тај покрет објасни, образложи-и учврсти — у колико се то могло без икаквих веза са старим крајем. За прве три годи“ не, 1913, 1914, и 1915, објављено је у нашим новинама до стотину чланака, озбиљних, лепих, о тој ствари. Наши новинари пазили су будним. оком на. сваку већу