Za čast američkog Srpstva

Дакле: био је на тој седници.

Па што је учинио. г. пп. М. Прибићевић да спречи да се то питање, — које он сматра данас тако крупним да на њему хоће да реши чак и питање о збацивању генералног конзула Краљевине Србије; вај, тако животним, да је Српској Ратној Миси ји приредио цео овај Мачији Кондерат! — што је учинио, питамо, т. пп. М. Прибићевић да спречи да се то тако замашно пи тање не скрене са јединог пута на кому се може очекивати ретшење његово и окрене на пут политичких, партизанских и личних “козјих стаза2“

Тај свет, г. Ј]. Крајновић, др. П. Радосављевић, Симина Мамула, његов је свет. Слуша га и послушао би га за све. Зашто није г. пп. М. Прибићевић устао па рекао: "Браћице моја слатка, ни мени није Пупин за срце прирастао, али ово је реч о је дном необично крупном послу. Оставимо те личне ствари за. овај час. Та Пупина ћемо и онако лако срушити, јер, знате ви, а знам и ја, да је цео народ против њега. Срушићемо га на првом гласању. Него, дете, љубазни моји, да ми припремимо што пре све што треба, по захтеву

државних власти, припремити

за тај посао...“

Ако се не варамо, тако, или слично томе, говорио би сваки човек, коме је истински стало до озбиљног решења овог питања. Г. пп. М. Прибићевић тако чинио није. Дакле — ако иу политици вреде стара правила

лотике — г. пп. М. Џрибићевићу и није било стало до решења овог питања. Њему је стало само до тога да нађе-какво крупно питање, које ће употребити као моралну полугу да Проф. Шупина избаци са положаја на коме је. Зато, кад су чланови управе (Савеза Србобрана писали онај одговор управи Савеза Слоге, сам од своје стране додао је још и ону причу — како Проф. Пупин није послао (у Србију новац који је купио од народа и удружења српских у Америци.

А његова изјава — питаће читаоци — зар она не побија изјаву г. г. Јурјевића и Војновића2 Ни из далека. Г. пп. М. Прибићевић побија само једно: да није рекао да на своје место није стигао новац који је Проф. Пупин послао, а не онај који је Проф. Пупин сабрао. Он се брани не од тога да је оклеветао Проф. Пупина, сабирача тог новца, већ да није оклеветао чиновнике Српског Првеног Крста, који су примљени новац делили рањеницима и сиротињи.

О. Филип Средановић, српски свештеник у Гери, постављао је то питање јасно пред г. пп. М. Прибићевића, али г. пп. М. Прибићевић — никада и нигде не хтеде одговорити на то. · Дакле, кад је управа Савеза Србобрана вређала Проф. Пупина, г. пи. М. Прибићевић га је једноставно — клеветао.

У то време, као што је познато Проф. Пупин био је председник Српске Народне Одбране.

ај ==