Za jedinstvo i slobodu

Заспао је сном вечитим

Да се никад не пробуди. Не куца му срце више Сред његових младих груди.

Томе гробу вече свако Долазаше жена стара, Погрбљена и полако,

У кадјони' носећ' жара.

Миришљави тамњан узе И на жар га смерно меће, Обливена сва у сузе Припаљује жуте свеће,

7 “ Кад их стави уз крстачу, Свету хумку тад целива, И прозбори као мајка Чије срце боле скрива –

» О војниче о ратниче, О јуначе, славо мила Твоја мајка незна сада | Где је тебе изгубила.

Ти си пао, ал си био Веран своме милом роду, Бранио си Српство своје, Нејач малу и слободу.

Српску славу, величину Сковао си с браћом својом. Нека ти је хумка лака _ Орошена зузом мојом.

Јер и мога милог сина Немилосна смрт ми узе,