Zakon o uređenju Direkcije srpskih državnih železnica : od 31. marta 1892. godine : sa izmenama i dopunama od 5 januara 1899 i 16 maja 1910 god. : važi od 23. juna 1910. god., page 40

28

у службу заклетву, пред свештеником и директором или једним вишим чиновником кога директор одреди.

Заклетва гласи:

»ја Н. Н. заклињем се свемогућим Богом: да ћу владајућем Краљу веран бити; да ћу се вемаљског Устава савесно придржавати; да ћу се државним законима и законским наредбама претпостављених ми власти покоравати; да ћу при вршењу елужбе штедњу одржавати и државне и службене тајне верно чувати; да ћу се савесно придржавати прописа, који се тичу безбедности железничког саобраћаја; да ћу дужности, које су са мојом службом скопчане, не само гам савесно испуњавати, него да ћу настојавати, да све прописе и сваки други извршује као што треба“.

„Тако ми Бог помогао“.

Ову заклетву полажу п она лица, која из других надлештва пређу у службу државних железница, без обзира на заклетву коју су тамо положила.

Члан 50.

Сваки службеник одговара за све повреде п штете железничке имовине, а тако исто п за повреде, мањке и губитке приватне имовине, која је железница поверена, и према томе накнадиће у ошште сваку штету, коју је железници нанео злонамерно или непажњом.

Ако је штета учињена кривицом више њих, онда, сви дају накнаду заједнички, сразмерно сво-