Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

124

кратак и неразумљив.) Држимо да то није нека општа одредба о залози, него само још једна допуна претресеним члановима. Ту се говори о нарочитом случају кад би залога прешла у треће руке. Има залогодавац право да је откупи «свуда где је нађе; његова асно рјопегансја важи и против "трећих лица.) И тај је чл. 90 ДЗ. донет у корист дужника (који су обично давали у залогу скупоцене ствари и често их губили), као штојеи чл. 22 уговора са Дубровником, од 20 септембра "г. 1349, по којем се од тог датума има да укине свако узимање "залога Дубровчанима од Душанових поданика. Ако је залога већ узета, мора да се поврати. Ако је предата у треће руке, та продаја не важи.“) Тај члан уговора писаног 4 месеца после ДЗ, развија иста начела што иу чл. 90 ДЗ и још више штити интерес дужника. Потпуно укидање залога — то је знак нарочитог при_јатељства између уговорача, то је појава истинитог кредита. „Зато налазимо ту тачку одавна у уговорима између Дубровника и Котора.) - · Та одредба понавља се у истим речима, којим и у Душановом уговору, у уговору цара Уроша с Дубровником 25 априла 13577) После тога губи се она из уговора Уро_ шевих наследника: Баошића, краља Вукашина, кнеза Лазара, "краља Твртка; мутна времена после пропасти царства нису „дали да се она укорени у правном животу. Српска властела којој је новац потребан, опет даје у залогу своје скупоцене

') Премда Ст. Новаковић вели: „Не потребује никаква тумачења“ Зак 200.

_ 3) Пасивна реченица: „Залоге куде се обрфтајо, да се откупуто“ много личи на превод неког грчког или латинског текста (од прилике „Рјопога шЊ! туел ит иг, #61 гефтапиг“).

5) „И одсели напрбда да не прбиме ни узвмћ никто залоге НИ ОдБ властелина царства ми ни кралвева ни кога лобо дрвжаника царства ми и " кралкева. Кто ли се обрфте уземђ, да залогу тузи поврати опетв; а за шцо ве прђвелњ, да му се тази куплеа упадеђ“ (4. Соловјев, Од Сп. 147); свака залога мора да се тражи „судомђ и правдомљ“. Обраћамо пажњу да тај уговор важи „и за државу цареву и за краљсву, дакле за земље и грчког и српског права.

8) ЈЕ ррпога поп зе шег Карцашт еј Сајагшт (уговор од 20 септ. -1181. Нов. Зак. Спом. 22).

5) чл. ХХИ и ХХШ. Нов. Зак. Спом. 181.