Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

У ПС говори се о лихви на два места: у гл. 11, Пер - павоуг ис 70 Фопође (60 лиуонмстек н хмшени) и у гл. Т—7. Пећ тбжоу (69 лихек)л) У прву од тих глава ушло је само једно правило Св. Григорија, које забрањује лихвуз) У другу — ушло је 44-то правило Св. Апостола, које забрањује лихву -клирицима, 17-то правило 1 Сабора и другаз) Ту су и световни закони (Хеџој: на првом месту изрична забрана лихве (Ргосћ. ХМ, 14), после тога разна правила Василика, која понављају већим делом Јустинијанове одредбе о висини каматне -стопе.“) Ту је и одредба римског права да неплаћена лихва "не може нарасти ша дцршт (т.ј. преко износа дужног капитала; онда рачуна се вишак као уплата главнице)“) Ту је и забрана интереса на интерес.) 3 Достојно је пажње да су редактори СС не само избри: - сали сва црквена правила, као што су они обично радили, него су испустили и све наведене световне законе. То је редак - случај, јер су обично српски редактори врло пажљиви према законима. „првих правоверних царева.“

Од обе главе ПС није остало ни трага у СС. Тешко је погодити, из којих је то разлога учињено. Вероватно да је унутрашња противуречност тих закона“) натерала српске редакторе на мисао да их избришу и да замене неком јаснијом новелом. Да ли је таква новела била издата после г. 1349, није нам познато. У ДЗ нема ни једне речи о узимању интереса као што ни у СС. ви у 3Ј. Без сумње је она ипак била

1) Тачнији је наслов гл. Т—7. "От. тежовб Хојунфувљу лаика љосутћ. ЖАПуље, жоћ пер тежу. (Еко ануву пржемати отреченно вести ксакому КАНрНКОу, но мзук). Флор. Пам. 356. :

) Нов. Синт. стр. 455 – 456.

8) Нов. Синт. 501—9503. –

+) 70, 71 Ваз. ХХИ; 18 Ваз. МИП, 5 (7108. Синт. 508—504),

5) 26 Ваз. ХМ, 6; уп. Салковски Инст. 829. Сличну одредбу налазимо и у Руској Правди, донету од в. кН. Владимира Мономаха (г. 1113) Р. Пр, Кар. 66. 75 и 78 Ваз ХХИ, 3; уп. Салк. 84.

7) Доста противуречности и колебања видимо и у Дубровачком статуту, где се у књ. ПШ, 22—95 доста говори о законској каматној стопи, а допунским чланом од г. 1279 забрањује свака лихва „рторјег аиод Пец5 оНепа и, ргохитиз Јаед шг е! Бопиз збаце Кеђрибисае ппогег“. Ипак су допуштени нотариални уговори с интересом „Че ушпаце !п 5ех рег иппит“. (Моп. ће јиг. ЈХ, 65, 66 и 181) уп: Јар. Ист. Срба 11, 243.