Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

150

2) Умишљај. У дефиницији умишљаја можемо забележити да се византијско право колеба између теорије представе и теорије воље. По Прохирону изгледа да је за умишљај довољне свест о представи (ЕКдмН = «06096, 5степ5).") Ова дефиниција примљена је из Прохирона и у Властареву Синтагму (поводом паљевине, вњ кЕдКни). Ипак у Синтагми много више употребљава се израз: воле (== #хораос, уојштале). У том прелазу теорије воље осећа се утицај црквеног права, које нарочито кажњава грешне жеље. За умишљајно убиство потребно је да извршилац жели последицу своје радње. Стога у случају деликта ртаејег теппопет нема умишљаја.“)

ДЗ г. 1349 нема општих дефиниција умишљаја. Ипак види се да је он усвојио гледиште византијског права. Напр. у чл. 101, говорећи о казни за „најезду“ изрично вели да кривац мора бити кажњен „као вољни убица“.“) На два места ДЗ (у чл. 79 и 83) спомиње кривичну радњу „нахвалицом“. "Овај израз, познат и српском преводу Синтагме,“) исто као и Синтагма приближује појам умишљаја теорији воље. Пахвалицом значи хошично навлаш, намерно) Још један израз ДЗ јасна је позајмица из византијског права. У чл. 57 (и чл. 99 ДЗ). спомиње се кривично дело учињено пизмомк, по пизмк. И овај израз можемо превести као хошимимчно, чак злонамерно, из непријатељства.“)

ДЗ г. 1354 не доноси нових одредаба о умишљају. Само у чл. 152 спомиње узгред пизматора, као непријатеља.) У правним споменицима ХМ века налазимо израз пизма са зна-

1) Ипак на једном месту каже се =хорскес, колем (ХХХ, 79). Интересанто је да је преводилац Прохирона у једном члану објаснио =00: = БАН рекше уотћиемљ (Гр. Зак. 39, #1) а у другом додао од себе дефиницију „своек коле“ (Гр. Зак. 39, 21), које нема у грчком тексту.

2) Напр. ако А убије Б, мада је хтео само да га повреди, не сматра се за убицу (СС. Ф—4, 1 = ех 1 дар. 4, 2, изд. Нов. 522).

8) „Како пише у Законику Св. Отац, у градских гранех, да мучит се · ако и волвни убица“. По тачном тумачењу Ст. Новаковића, ова глоса (Бистр: Ход, Ат. и др.) позива се на Синтагму (7108. Зак. 206).

"у Нахвалице -— Синт. изд, Новак, стр. 311, 361, 485.

5) Навалице, де !паизћча, навлаш [хотимце) Караџић, Рјечник, 392.

5) Шарџа, лебора, ногр. !паотпајо, офшт, регпано, регнфа, апши ттрез, Пи Сапре, 1055. 1, 1141.

7) Пеараларуе, регнпах, регћаиз, Ди Сапре, Њ. уп. Даничић, Рјечник Ц, в. у. Само Призренски препис има нетачан облик пизланикљ (2708. ДЗ 119)