Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

149

римско-византијског (и још више утицај црквеног) права ствара и код словенских народа тачне појмове о виности, о томе „да се код кривца: уојштјав, поп ехниз !пзрсенигл) Појмови о умишљају и нехату, разликовање између 4ојц5 и сшра продире у далматинске статуте ХШ— ХМ ва) И Срби ХШ века могли су да нађу сличне дефиниције у српском преводу Прохирона, који у глави о кривичном праву доста тачно разликује умишљај (кКдии == егд0е, зсјеп5; колем — ехорскос, зропје, од нехата (неккжавствомк или некркженемк = дтеша 7 Бодома, штреппа аш! педјегепна, неколем — Фхорсјкос, поп мојцттапе) и пуког случаја (по прилвчао = Фтб тбуле, дио сазц).з)

Властарева Синтагма обратила је доста пажње на појам виности. Не само што је сачувала своје одредбе Прохирона, него је додала много црквених правила која говоре о појму виности. М. Властар је чак глави о убиству (ПС. Ф—0б) дао нарочити наслов: Пер; сбушу Фхооаћеу хог 227950)/ == 0) увистећук колкнмуњ н неколкикув, Ту је испред световних закона метнуо изреке Св. Отаца које тачно дефинишу умишљајно и нехатно убиство“) Осим тога у засебној глави ПС. Ф—5 говори још о нехатном убиству.) Редактори (СС. много су скратили, ипак су најважнију грађу оставили и логички поделили у три главе, од којих прва говори о појму виности (СС. Ф—2), друга о нарочитом случају убиства по нехату (СС. Ф—3) и трећа садржи посебни део — одредбе о казнама за убиство (СС. Ф—4).5) (Осим тога, и у одељку о паљевини (СС. Е—4. О запаленти)/) можемо наћи још неке дефиниције појма виности.

17) Јас. де ВеЏотви, Ргаснса сппипа 5, р. 6 (нав. по М. Напаеггтап, ФРгамо Кагпе, 58).

=) Напр. у Корчуланском статуту виност дефинише се „з! [Геселћ., ех „аНано дојо уе прето шио тодо“, с. 86—89 (Моп. ћ.-јиг. 1, р 48).

8) Ргосћ. ХХ2Х, 5, 18, 25, 75, 79, 86 = Гласник 29, УП, стр. 125, 132.

4) Нарочити наслови у тексту: которое колкнов укнистео, которо лн Неколкно (изд, Нов: 518 =517). Е

9) Изд. Нов, 522. Еше о оуктиствахк псколкимук; ту су непажњом смештене и све одредбе о казнама за убиство.“

5) СС. Ф—2. 0) џвтнстећ нодкномк; 9 НЕКОЛКНОМЋ увтистек; СС. Ф—83. 0 ПЉАВАВЕННАУЋ МлаДеНЦеХв лежешнхи БАНЗЕ родителк свонјк; СС. Ф—4. 0 развеуж„деши уиства,

7) У ПС. Е—7. 0) палежн (изд. Нов. 262).