Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

180 наслов: сбдв царсккг и 9 наслова: законкл) Основни заков (познат Србима још из превода Прохирона) прети смртном казном отмичарима, ако су наоружани, без разлике да ли је отета — девојка или удовица, „благородна лобо роба“;“) помагачи кажњавају се батинањем, шишањем и одсецањем носа. Ако је отмица била без оружја, отмичар губи руку, а помагачи трпе прогонство после батинања и шишања. 5) Ако је помагач — роб, треба да се спали“) Отмица сматра се за јавно-правни деликт, јер чак родитељима отете прети се тамницом ако покушавају да се измире с отмичарима. Достојно је пажње да су казне исте без разлике, да ли је отмица принудна или привидна (са пристанком отете).") Строго је забрањено измирење и доцнији пристанак на брак, који је допуштен у случају силовања“) Отета и њезини родитељи губе чак своја имања, ако су пристали на брак с отмичаром; у противном случају имање отмичара плени се у корист отете.) Отмица сматра се за толико велики злочин, да је отмичар изузет од права азила и може бити затворен и на Ускрс.) Роб који је известио о отмици, добија слободу.) То су главне одредбе СС, које се сматрају од редактора „суд царски“, за резерват владаочева суда. Сетимо се да у српским повељама, исто као и у грчким „дбвичђ разбон“ (пасдеуоодорга) сматра се обично за резерват владаочева суда.“").

1у Обраћамо пажњу да су већ преводиоци ПС место наслова Хоро: стаВИЛИ законн царецан.

2) сте гууеуус готу, ле дорАт.

Ио с = Ргосћ. ХХХЈХ, 40 (ех Сод. 1Х, 13,1) = 1 Ваз. 1Х, 58

= Маги. М, 7,

" +) То је додатак Василика, којег нема у Прохирону.

5) „Јнобо волецимђ женамђ лобо не волецимђ похбицен!е бвтстБ“ „И аце свого кто обручницу похнти“. СС. А—12,1 (= жау тђу Килу 165 пупоту ћртазеу. Ргосћ. 1. 40). -

6) СС. А—12,2, се 3 214 = 5 е: 6 Вав. ЕХ, 58.

7).СС. А —12,5-= 5 Ваз. ЕХ, 58.

5) СС. А —12, 9; одредба која лишава отмичаре права азила, испуштена: је као дупликат из СС, зато што се понавља у СС. Е— 8: „о азилу“.

9) СС. А—12,7 = 3 Ваз. ХЕМШ, 18.

10) Ипак у Скопским повељама 1258 и 1300: (бугарској и српској), у Хтетовској и Трескавачкој Душановим (Нов Зак. Сп. 659 и 671), и у пове– љама 1346 Зографу, Иверу, Меникеју 1345 (Жов. Њ: 545, 557, 723) дотични манастири добијају глобу од „дбвича разбомш“, противно визант. обичају (уп.

_ Флор. Пам. 61, 70).