Zakonodavstvo Stefana Dušana cara Srba i Grka

214

Сведоци морају да се закуну пре сведоџбе. Сведочанство“ једног лица не важи, ма био он и властелин.) У мањим парницама може да буде два и три сведока. Али у већим грађанским парницама (већим од 50 литри) и у свим кривичним: потребна су најмање 5 заклетих сведока. Ако постоје писмени. докази (ккписанипа, Суурсфе), довољна су три сведока.“) Сведоци: морају да сведоче лично, не писмено; да сведоче оно што су видели, не оно што су од других чули.)

Још неке одредбе о сведоцима долазе у 3Ј. Чл. 5 понавља да могу 5 достоверних сведока да замене изгубљен писмени доказ. По чл. 6. 3Ј у случају да се сведоџбе не слажу између себе, не верује се никоме“) Та два члана, којим нема. тачних извора у византијским зборницима, изгледају да су већ: постали на српском земљишту. То је прелаз. од Дигестова гледишта на сведоке —средњевековном схватању сведока као саклетвеника (сопјцгајоге5). Пет заклетих сведока, са којима. се куне и странка, то је заклетва „самошест“, позната словенском праву“) М тражење једнодушности познато је од постанка установе сопјцгаТоге5.5)

Дакле, СС и ЗЈ дају врло много исцрпних одредаба о сведоцима. Стога је нама разумљиво, зашто ДЗ, који иначе врло много говоре о поступку, не спомиње нигде обичне сведоке и само на једном месту спомиње скЕдоке, али већ у улози поротника— сопјигајогез (чл. 80).7) Зато што су многобројне одредбе византијског права (познате Србима још из. Номоканона“) исцрпеле тај предмет. Једини чл. 80: ДЗ говори

1 СС. А 7,3 = 23 Ваз. ХХ!, 1. Нејасна реч. сигклишикњ замењена је у СС. речи властелинњ. . 9 СС. А— 7, ји 1. - 3) СС. А—7, 18 и 12 = Ргосћ. ХХМП, 9 и 6. +) „Аце свђдћтели мнозб: свбдокулотђ за едину веш, и не свбдокујотњвси еднако, да се не вбруготђ“ (Бар. пр.) Флорински· Паматники. Прил. 205 наштампао је рђав текст. Е 5) Винод. Ст. чл. 10; Пољички, чл. 65; Которски ст. чл. 82, 101: Од. Спом. 219. 5) Мазиг. Рппоз, зћ. 1018—1019 (у, УП); уп. Пољички Ст. чл. 7дг7) Сасвим тачно мисли др. 5. Марковић, О доказима у кривичном поступку, стр. 78—74, да су сведоци били познати старом српском праву. Дубр. писмо г. 1410 вели: „цо га правда обори писмомБ- или СВБДОЧБбомБ или. поротомђ“ ГТуцић, 1, 100. 8) Градске: Закон. гранњ 27, О свЂбдбтелих.