Zavod za statistiku

— 4 Теплота У с Е Р В I И у ФРАНЦУЗСКОЙ 1862. 1856—62. 1862. г о Д И Н Е. Зима —0-26. 0-88. 4-28. Пролеће 1406. 11*81. 12 92. Лето 21-99. 21-31. 18 81. всенъ 13-86. 12 47. 12 26 Годишнѣ 12 41. 11 62. 12 07. Зима ѳ дакле была ладнін него што треба, П р о л е ћ е прекообычайио топ л о, Лето редонно, а 6 сенъ топліл него одсѣкомъ. У Француской бынше В и и а редовна, Пролеће пакъ упрано као и кодъ насъ, необычно топло; Лето ладнїє нарочито у Юнію , а 6 сенъ нетто ниже топліл него обычно. Ради сіюразумленн морамо навести, да смо се у овомъ разсматраию повитъ ноиравлЬнимъ мКсецогловомъ служили као и на западу што чиие , одступио одъ нажегъ граЬанскогъ обычая. 2. АТЛІОСФЕІ'СБЕМ ТАЛОГІі. Фияикално оруНе служеће за скуплянЬ талога изражава величину измѣрено воде у парискишъ линіпма, кое су нетто мало веће одъ бечке мі.ре. Книпінца в одъ снѣжнице одвоена, исто тако кишки і и снћжни дани за себе ставлѣни, као што намъ слѣдуюћа скрижаль показуе. Податци изъ Французски паражени су такође у лнніяма и заслу жую сво научно вѣроваи ѣ. У С Е Р В I И. У ФРАНЦУСКОЙ. Д А II и 1862^ ТАЛОГЪ ГОДИ II Е МЬС'ЕЦЪ КИШІІИ с не жни киши снЬга 1856-62. 1862 год. Декемврій 2 5 2-99 13-59 22 29 11 43 Януарін 2 5 409 1579 20-76 24 27 Фе вру арій 6 4 1603 11 4л 15 01 11 16 Мартъ 3 1 893 3-19 2177 40-82 Априліи 6 15-33 19 68 8-77 Май 9 1970 32 51 31-69 Юній 11 37-56 36-88 2863 Юлій 5 —' 12 18 33.16 26 15 Августъ 7 17 57 30-00 2343 Септемврій 5 1845 26 54 5000 О ктонр ІЙ 3 8-53 16-26 3771 Ноемврін 10 2 19-93 212 2900 39-81 Годишнѣ 09 17 181-29 46-12 303-86 333 87 Декемврія и Я ну арія мѣсеца быяше збопь владавше ладноће више снѣга него кише. а одъ обои нетто піанѣ него жто треба. У Фебруарію, и то на краю, изли се яка киша, изъ узрока , што е «ромЬиа у температуря врло нагло наступила была.