Zavod za statistiku

73 У бѣоградской обштини као првой у Србіи нема дакле више жителя до 80 съ већимъ непокрегнымъ нманѣмъ одъ 3000 дуката, кое є притомъ са седмонъ своіомъ чашћу, збогъ лежећегъ па нѣму дуга, и одтуђено. Найбогатін пакъ у Србіи грађанинъ нема више до само 35.410 дуката нманя и то само улражняваиѣмъ монопола стеченогъ ! Ово бы иманѣ у Европи піаловажно было , али кодъ пасъ е веће но што га имаю сви варошки жнтелви за себе: у Митровици, Иваньици, Ражню, Пожеги, Лѣшішцн, у гор. и дол. Милановцу, Кладову, У бу, Трстеннку и Банъи, и равно є иманю жителя Ћупріє, а могло бы купити иманѣ одъ три слѣдуюће вароши: Мнтровнце, Иваньнце и Ражня. Иманѣ ВАРОШАНА II СЕЛЯКА. С р в і я жителя ВРЕДНОСТЬ ИМАНЯ НА 100 ДУША ДОЛ АЗ II ДУКА Т А. Варошана

97.692 4,044.312 4.130 ; Селяка

1,010.976 15,471.437 1.500 Свега 1,108.668 19,515 749 1.760 Изъ овогъ прегледа увЪравамо се, да варошани скоро трипутъ више шііаия одъ селяка нмаіо и то найвише у грађевинама састоєћегъ се, докле последнъи више и мани имага у обрађевинама него у кућама и стаяма. Изъ извода неможе се знати, колика вредности куће за себе имаю а колнко сва остала иепокретна добра: али далеко одъ истине отићн нећемо, ако предпоставимо, да су сие грађевнне у Србіи одъ прилике оне исте цѣне, кое су и сва иманя варошана, дакле 4,000.000 дуката, а обрађевине могле бы 16,000.000 дуката засеђи или съ другимъ рѣчма: зграде у Србіи износе 20% а друга непокретна добра 80% свогъ непокретногъ иманя. Свака пакъ душа у Србіи нма нманя у средню руку по 17% дуката. У многимъ земляма у Европи постои обичай, да се зграде противъ могуђе штете одъ пожара обезбеђую, те зато се оне лредходно процѣнити мораю, но увѣкъ са 20% до 25% исподъ праве продавне цѣне; у многимъ државама нѣмачкогъ саюза сва се зданія одъ собственнка обезбеднти мораю по полицайсшімъ наредбма. Иа овак начинъ могуђе є знати, колику вредность грађевнне у коіой землыі представляю, а и то, да ли ова у течаю времена опада или скаче. Пореске власти процѣшою опетъ за Фігнансіялне цѣли како грађевнне тако и друга сва непокретна добра порезу поддожна ради изналаска чнстогъ доодка као основа за порезъ. У слѣдушђой скрижали изложена є вредность свогъ непокретногъ нманя у неколико европскн држава изъ чега се вида како су оне међусобомъ съ погледомъ на богатство врло различите. Државопясъ Србіо. 10