Zavod za statistiku

БРОН. ЗЕМЛ Я. ГОДИ ЇШ. ВРОЙ ЖИТЕЛЯ. ВРЕДНОСТЬ НЕПОКРЕТНОСТН. НА СВАКУ ДУШУ ДОЛАЗИ Д У К А т л. 1. Белгія, . . . 1846. 4,335.000 692,250.000 160 2. Саксонска. 1860. 2,225.000 311,875.000 140 3. Фраицуска . 1842. 34,240.000 3.292,910.000 96 4. Баденска . . 1861. 1,370.000 125,790.000 92 5. Пруска . . . 1861. 18,490.000 1.545,571.000 83 6. Аустрія . . . 1857. 33,954.000 1.900,194.000 56 Свега ....

. 94,614.000 7.868,590.000 83 [ Мађарска . . 1857. 10,520.000 508,096.000 49 Далмація . . 1857. 404.000 ' 7,498.000 19 1 Ован е прегледъ у многомъ призреню занимльивъ. Белгія е пайиаселѣенін предѣлъ у свой Европи, -еръ іша до 9000 душа на едиой четвороуголъпой мильн, пакъ є и пайбогатія, Далмація пакъ нема више одъ 1700 душа на сдвой міілыг, те є и найсироматшіія. Међутимъ акое величина населѣностн сданъ одъ главпіи ніє зато сдввитый опредѣлявашћін основъ богатства народа съ непоиреыюстима. Тако е Баденска съ 30% населенія одъ Француске пакъ опетъ зато одъ пѣ манѣ иманя има , Пруска и Аустрія едрако су населѣне па при свеиъ томъ она у полякъ пнше иманя има одъ ове. Врло бы зашшлыіво было надъ бы и изъ Еиглеске подобне податие нмоли као и изъ горепаведены предѣла, почемъ снакій зна , да є она найбогатія у Европи. Што се само грађевнна тиче, оие имаю тамо толике вредности, да на свакогъ жителя по 110 дуката одпада, докле у Белгіи више недолазн одъ 32 дуката. По приблнжтшмъ рачуннма има у Енглеской у другимъ непокретностима двапутъ толико вредности колико у грађевипама, те тако бы у Енглеской на сваку дугпу по 330 дуката вредности у непокретпостима долазнло или четири пута више но што с размѣръ за сву Епропу, а Енглеска є слабіе населѣна и одъ Белгіє и одъ Саксопске. Далѣ е у Енглеской свакій житель 20 путін, у Европи пакъ петъ лутій ботатін него у Србіи. У горньой скрижали ставлѣне су вредности све непокретпостл већшіомъ по процѣни порескн властін , а ове су знатно ниже одъ оны кое дружстпа обезбеђавагођа одъ пожара предузимаю. Тако су у Баденской у годики 1855. речепа дружства нашла да сва 'построена 346,605.000 ФОринтій вреде а пореске власти ставнле су едва половину, само 184,160.000 ФОршітій. Према оваквомъ удалпвашо одъ праве вредности можемо смѣло потврдити, да се наше процѣне за порезъ исто тако употребити могу као оие у Европи. Као што се изъ наведены података увѣравамо, у Србіи долази па сваку душу вредности у грађевипама по 3% дуката а у обрађевшіама по 14, у средній руку дакле по 17% # цесарскій; у Европи пакъ оснмъ Енглеске, долази одъ непокретногъ иманя на сваку душу по 83 дуката, кое е пел'ъ путін већа сума.