Zavod za statistiku

—XXXVI—

| Ha 1 Km? aAO403MJO je, cTaHOBHHRa-Par kilomèПовр- tre carré venaient ОКРУЗИ Пи habitants M и и E DEPARTEMENTS Superfi- | више у, ' cie 1800,r. km? |1984r.|1890r.| plus 1890. Подунавски-Родипаујје · + · · ·| 82479] 666 | 806 | 140 Крагујевачки-Ктаспјеуае · + 12.884: 512 590 78 Топлички-Ториса + + + + + * - 3.632:6 | 379 | 389 70 Kpymepaukn-Kruñevac + • + + • · 3.255°5| 397 | 459 62 Моравеки-Могаха + + 3 + + | 91095] #41 515 61 Пожаревачки-Рогаге“ас · · 8.688-5[ 506 4 —56:4 5'8 Подрински-Родујије + + + + + - : 8.866 6| 46'8 594 56 Врањеки-Утапја 00570 41967| 305 356 5'1 Ваљевски-Уајејо + + + + + + - : 2.9051| 346 | 394! 48 Tamoagn-Timok + + + + + + • 2.091-81 401 443 42 Црноречки-Огпа Reka + + + * : 14395 | 445 483 8'8 Iuporexn-Pirot - + + + + + : + +1 31428! 348 38:4 8:60 PyapHuH-Rudnik «+ + + ++ + 4.580°7 | 301 331 8-0 Kpajnacku-Krajina + + + + - - : 3.208-7| 25'6 28:1 25 Ужички-Џасе • i tet *« 4.844 1 | 296 817 21 Свега-Тоја! · · · · · · | 45894 39'1 445 | 54

Према томе округ подунавски има највећу насељеност у обе године, а најслабије је насељен округ крајински.

И кад бисмо из округа подунавског издвојили Београд, опет би тај округ био први с погледом на насељеност, јер и онда остаје My 63°8 становника на квадратном километру, према 556 у 1881. години.

Прираштај становника био је, према површини, највећи у подунавском округу, а најмањи у ужичком. Топличком округу остао “би такође велики прираштај и онда, кад бисмо од њега издвојили Ниш; јер и без овога долази у 1890. години на квадратни километар по 6:1 становника више негоу 1884. години.

Насељеност у новим крајевима била је у обе

године слабија него у старим окрузима; прира-

штај је међу тим подједнак. На један квадратни километар долазило је становника,

У ОКРУЗИМА : 1884 г. 1890. г. + 1890 г. HOBUM + + + + + » 322 375 5'8 старим + + + + + 41:2 40'5 5'3

Односна размера између нових и старих округа, била је с погледом на насељеност

у 1884. години као 100:127:95 » 1890. „ » 100:118'67 Према томе у новим крајевима био је прираштај становника, у периоду од 1884. до 1890. године, много већи него у старим окрузима, као што ћемо даље показати.

Становништво расте природним путем усљед вишка рођених, а расте и досељавањем или пак у оба правца једновремено. Ово последње бива у Србији.

По попису било је у Србији становника на крају године | | 1884. + + + + + • 1,901.736 1890. + + + + . . . 2,161.961

У овом кратком периоду од шест година, увећао се дакле број становника са 260.225 душа.

Од почетка 1885. до крајљ 1890. године, изновио је вишак рођених, и то:

У ГОДИНИ мушких ЖЕНСКИХ У ОПШТЕ 1885, · · 19.569 „18.745 38:314 1886. · · 11.996 „192.570 24.566 1887. . - 22.377 21.053 43.430 1888.. · 99.196 21.739 „44.165 1889. . · 20.106 19.525 39‘631 1890. · - 17.203 15.094 32.297 Свега · 113.677 108.726 222.403

Разлика између вишка рођених и онога, који је нађен при попису на крају 1890. године, изнови 37.82% становника, који су се доселили из других држава.

Према томе долази од прираштаја становника, у периоду између наша последња два пописа,

Y OTITE ГОДИШЊЕ

LPOLEHATA на вишак рођених · · · 11:69 1'95 на досељене + + + + + … « 1-99 0:33 у опште • • • | • .. 13:68 2:28

По подацима о досељавању и исељавању, провечни број вишка досељених износио је 3.196 лица, у периоду од 1860. до 1875. године". Међу тим од вишка између пописа од 1884. и +890. године долази на досељавање по 6.304 лица годишње, дакле још једном толико, колико износи годишње досељавање у периоду од 1860. до 1375. године.

Идући попис становника, на крају 1895. године, показаће, колики ће бити број досељених, и тада ће се моћи пресудно решити, да, ли је попис y 1884. години био тачан или не.

Да видимо сад и колики је био прираштај становника у појединим окрузима, у периоду између оба последња пописа. Податке о томе имамо у овом прегледу.

' Види Државопис Србије свеска ХЕ. страна 151.