Zavod za statistiku
XV
Из овога прегледа видимо да су издатци на пописивачке дневнице много већи од осталих издатака,
Од целокупног издатка долазило је процената
који су у опште само незнатни,
НА ПОПИСИВАЧКЕ ДНЕВНИЦЕ НА ОСТАЛЕ ТРОШКОВЕ
по варошима · · 35:73 6%97 по селима · 98:29 9:71 У опште · · 78:38 21:62
По варошима издатци на остале пописне трошкове били су већи од издатака Ha поппсивачке дневнице, а по селима је обратно. Односна размера између варошких и сеоских. процената била је код пописивачких дневница., као 100: 264, а код осталих издатака, као 100:9,'
У времену кад је вршен попис становни-' штва било јео у Краљевини Србији 796 општина, и то 80 варошких и 716 сеоских.
Међу варошким општинама било их је |
било
6 ИЗДАТКОМ, НА У ОПШТЕ У ПРОЦЕНТУ пописивачке дневнице · · · · 19 93:75 остале трошкове + + + + + 8 10:00 дневнице и трошкове · · · · 5 6:25
· Свега · · 82 40:00
Осталих 48 олиптина нису имале "никаква |
издатка око извршења пописа.
Напред смо показали колики је био издатак. Кад издату суму поделимо с бројем општина, | онда излази, да је долазило просечно на једну! општину 837:20 динара. На пописивачке дневнице | издала, је једна општина просечно 160:65, а на. остале трошкове 533:46 динара.
Међу своским општинама било их је
0 ИЗДАТКОМ НА У ОПШТЕ У ПРОЦЕНТУ пописивачке дневнице · 168 23'47 остале трошкове · · 48 6:70 дневнеце и остале трошкове 52 7'26 Свега · · · · 268 87:48
Према томе проценат сеоских општина, које су имале издатке око извршења пописа, мањи од
био је процента таких варошких ошштина.
Овај мањак долази на општине, "које нису имале издатке на дневнице пописивачке већ само других неких издатака око извршења пописа.
На сто варошких ошштина долазило је сео-
ских с издатцима на пописивачке дневнице · · · 98'8 »y остале трошкове + + «+ · · 67:0 » дневнице и трошкове · · · 117'6 У опште · · · · · 986
Колико је било општина по изложеним овде категоријама, у сваком округу се из следећега прегледа.
посебице, види
Број ошнтина с издатцима Nombre des communes avec les dépenses s E || Е => ma e S ОКРУЗИ 285) 25 | . RÉ] 26 [588 DÉPARTEMENTS ЗЕ5| Бе lee |у опште РГ © © о 8 = * SE | 56 |, 5 јепобпега! = ~ = © À # S © S«8| 2° |32 == Mo = O Dr + о. а © © = do © = 5 о" a = 55 | |:68 –____-___________________ ___ _I______ ___ ____L ____ Београдски-Вејотаде · · + «+ . . 9 4 | 3 16 Ваљевски-Уајјеуо + + + . . . . 8 — ı — 8 Врањски-Угапја · · · · • 6 46 2: 12 60 Крагујевачки-Ктаријеуас · · 8 1; 2 16 Крајински-Кгајтпа · + · • • 7 2 | 2 11 Крушевачки-Ктгибеуас +. 5 4 | 6 15 Моравски-Могауа • + - . . . . 9 5 | 4 18 Нишки- МЕ +... 22 8 | 5 30 [uporcku-Pirot + · · · · . . - ‘| 22 — | 5 27 Ioapuucku-Podrinje • • • • • • 9 9| 2 14 Пожаревачки-РоХагеуас a 8 4 20 Руднички-Видик •· · -- ... 9 3 | 1 7 Смедеревски-5тедегеуо 0. — 9 5 8 Тимочки-Типок + . . . . ... 8 4 | — 12 Tonagukn-Toplica + . . . . . 20 = 4 24 Yaugukm-Užice · · . . 8 4 1 13 Peorpay-La ville de Belgrade — — 1 1 Ceera-Total - · 187 56 57 300 - —- — ________ ___ ___ | "LL, "7 Проценат— Роџуг-сеп“ | Е Београдски-Вејотаде . | 20-45 9-09 6:82 36:36 Ваљевеки-Уајеуо +1 1951. — — 19:51 Врањски-Угапја · · 6970 : 3:08 ! 1818 90:91 Крагујевачки-Кгасијеуас · · 545 : 20:00 3:64 29:09 Kpajancku-Krajina + + + - . . . 1944 5-56 5'56 30:56 Крушевачки-Кгизеуас + + · · •| 1064 8-51 | 12-77 31'92 Моравски-Могауа + + + · 1635 9-09 | 727] 327 Нишки-К +... 4151! 566 9:49 56:60 Пиротски-Рутоћ + . + +: - . . . 62:86 | — | 1428 7714 Iloypunegu-Podrinje + + - + - . 152. 4841 3:22 22:58 Пожарезачки-Рохатеуас + + · ·| 10:81 | 10:81 | 5'40 21'02 Руднички-Впдик · 448 | 448 | 149 10:45 Омедеревски-Бтедегеуо — : 857 | 14:29 22:86 Tuamourn-Timok + + . . . . . . 15:10 ı 754 — 22:64 Топлички-ТорИса + . ... . . .| ‘74-07 — | 1481 88:88 Yæuuru-Uzice + + . . . . . . +] 1778, 8:89 2:22 28:89 Beorpaa-La ville de Belgrade · · — ! — 1100-00, 100-00 Ceera-Total. -| 23:49 | 704! 716] 37:60
Општина, које су имале издатака око извршења пописа становништва и домаће стоке, било је највише у врањском округу, а за тим и у остала, три округа нових крајева. У сва четири округа нових крајева било је ових општина 141 или 7791 процента свих општина. У старим окрузима било је напротив само 159 општина, које су имале пописне трошкове, дакле 25:85 процента свих општина. Према томе у новим окрузима било је општина, с пописним издатцима трипут више него у старим границама.