Zavod za statistiku
| |
XVII
све то плаћено је Управи Државне Штампарије 7.287'75 динара.
Кад овај издатак додамо ономе, који су имале општине, онда цео трошак око извршења пописа изнови 47.116:40 динара; п према томе не долази на једнога становника ни две |[1:9) паре.
*
Paa на сређивању пописног материјала отпочет је тек у другој половини месеца марта 1901 године, јер је исти долазио врло споро Управи Државне Статистике. Из пописивачких извода, спремљена је грађа за претходне ресултате пописа, и у другој половини јула 1901 године. ти су податци објављени.“
Из пописних листа вађени су податци у спремљене за то обрасце којих је било 9, и то:
|. За Задруге по броју чланова, Фактичкога и правног становништва, за одсутне и куд, и присутне за време пописа и одакле;
9. Становништво по брачном стању и по доби;
3. Комбинације бракова;
4. Становништво по месту рођења и по поAAHCTBY ;
5 и 6. Становништво по језику, вери и доби; 7. Писменост по језику, вери и доби; 8. Становништво с недостатцима; и 9. становништво по занимању.
Сви наведени податци вађени су за свако насељено место посебице, и уписивани у табеларне прегледе.
За рад на сређивању пописних података, употребљено је 16—20 радника. Више их св није могло узети, јер није било места у згради, у којој је тада била смештена Управа Државне Статистике. Ово је и главни узрок, што посао око сређивања није могао бити раније готов и објављен.
На сређивање и штампу утрошено је око 40.000 динара, и сав пописни материјал сложен је у трпи књиге; у двема је попис становништва, а у трећој попис домаће стоке.
Да сад у кратко пропратимо поједина елементе пописа становништва, који су сложени у табеларном дблу ове књиге. У томе излагању држаћемо се реда, који је усвојен за претходна два пописа.
Т АДМИНИСТРАТИВНА ПОДЕЛА И НАСЕЉЕНА МЕСТА
Закон о административној подели Краљевине Србије од 15 марта 1890 године мењан је до сад већ неколико пута. Изменом овога закона, од 17 Фебруара 1896 године задржато је опет петнаест округа, али тако, што је установљен нов округ нишки, и што су спојени окрузи тимочки и црноречки у један тимочки округ, са Зајечаром као окружним местом. У састав нишкога, округа ушли су: варош Ниш и срезови: алексиначки, бањски, моравски (из крушевачког округа), нишки и сврљишки.
Друга измена Закона о административној по-
ели Краљевине Србије од 5 јануара 1899 године
· вадржала, је опет петнаест округа, али у саставу тих округа учињене су измене додавањем, односно одузимањем појединих срезова, и вљењем нових. Тако је том изменом
1. додат врањском округу срез власотиначки, који је одузет од пиротског округа;
устано-
1 Као и за претходна два пописа, вњига је штампана са насловом: Претходни ресултати пописа становништва и домаће стоке у Краљевини Србији 31 декембра 1900 године. Београд 1901. На 89 ХХХШ и 224 стране.
СТАТИСТИКА КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ КЊИГА XXIV
2. рудничком округу додат је срез моравички који је дотле био у саставу ужичког округа;
3. у крајинском округу образован је нов неготински срез, од неких села брзопаланачкога и крајинскога, срева, са среском канцеларијом у HEART ;
ју крушевачком округу образован je таође“ ов срез копаонички, од неких села, среза _ расинског и жупског, са среском канцеларијом на Брусу. |
У самој години пописа и то законом од 22 јануара 1900 год. извршена је измена, у административној подели Краљевине Србије, поделом округа подунавског у два округа: београдски и смедеревски. У састав смедеревског округа ушли су срезови : јасенички, орашки и подунавски, а београдски округ задржао је старе своје срезове : врачарски, грочански, колубарски, космајски и посавски.
2 Види: Статистика Краљевине Србије. Књига 22: Попис домаће стоке у Краљевини Србији 31 декембра 1900 године. Бвоград 1908. — Књига 23. Попис становништва у Краљевини Србији 31 де нембра 1900 године. — Први део. Београд 1903. И овај други део који чини 24. књигу.