Zavod za statistiku
XXXIV
Проценат прираштаја зграда био је по варошима само за 0:64 већи него по селима, то доказује најбоље, да варошка места немају услова за увећавање, тј. она немају индустрије, и зато не могу напредовати.
Од целокупног броја зграда било је
по ВАРОШИМА ПО СЕЛИМА У ОПШТЕ државних • + + 946 525 1471 окружних · · 35 7 42 среских · . . 87 64 151 општинских + + + + + 848 1.264 1.607 приватних •· · 59.998 328.567 880.865 земуница . 0. 10 335 345 черги + + + + + + + + — 47 47 у којима нико не станује — 9 8 Свега · · · · 58.719 880.812 884.581 Према томе од сто зграда долази НА ВАРОШКИХ CEOCKHX У ОПШТЕ државне 1:76 0:16 0:89 окружне · > • 0:07 0:00 0:01 среске · · 0:16 0:09 0-04 " општинске 0:63 0:38 0:45 приватне · 97:36 99:37 99-06 земунице + +. 0:02 0-10 0:08 черге · · — 0:00 0:00 у којима нико не станује _— 0:00 0:00
При међусобном поређењу ових процената излази, да је на сто зграда варошких долазило по селима зграда
државних + 9'1 окружних и среских · · #87 општинских · · · · 60'3 приватних . + + 102°0
Дакле само приватних зграда било је по селима више него по варошима.
Колико је било ових зграда у појединим окрузима види се из следећега прегледа.
Број зграда-Мотрге des bâtiments
SEE lu _
ne „ага Ен |. | 3
DÉPARTEMENTS [2812849282 | | €
32 52568 53 |Е8] 8
Бо Бе ЕВЕ бо БА [22 3
“8|2452|55) БЕ |88] 5 Бвоградски-Вејотаде • · | 35 _ 8! 128) 18.159] 7) 18.337 Ваљевеки-Уајеуо 1. 16. 5 10. 84! 17.552] 24! 17.687 Врањски-Угапја + · - : 1189} 1} 7116! 32.188] 64! 32.484 Крагујевачки-Ктасијеуас 70] 2] 4! 107| 25.254 8) 25.445 Крајински-Ктајта 221 21 4 98) 18.829] 27! 18.676 Крушевачки-Кгибеуас · · ·| 44 41 6. 84) 22.380] 4| 22524 Моравски-Мотауа + · · · · 288] 51 13 95] 28.188] 17] 28.606 Hamu-Nis - + + +. - . . 101} 3] 27 117| 24373| 37| 24.658 [uporcxku-Pirot + - • • • • 48 1 21 56) 18,884' 29) 14.020 Подринсви-Родгије · · · •| 88 2 91 116 98.080! 7| 28.197
|
Bpoj arpaaa-Nombre des batiments | mola 3 n ОКРУЗИ SRS S|EŠ| „ = из НЕ БЕБЕ | | = DÉPARTEMENTS БЕБЕ нзг|ба|нЕ| Б ЈЕ = с 25525) 2858 5 2. 22 Е5| 5 RE || 5 ка | бпајо 2 | 22! на |5а| Пожарввачки-РоХагеуас · · 0 2] 10) 146) 39.085 18 39.331 Руднички-Вифик - • • • · 34) 5: 181 1091 81.655) 38: 31.854 Смедеревски-Зтедегеуо • · | 110 —| 11] 105/ 19.016 —| 19.242 [Тимочки-Типок + + . . . 23] 4 7| 841 23.775) 89) 23.932 Топлички-Торпса · · · • · 9 2 8) 54)13.185] 78 13.276 Yænuru-UZice + - - - . . 27, 5) 161 47] 20.472] 3] 20.570 Beorpaa-La ville de Belgradel 229, 3] li 66! 5.393) —| 5.692 | CBera-Total· · · |1.471| 42/ 151 1.607,380.865) 395,384.531 | Проценат зграда — Pour-cent des bâtiments Peorpaacxn-Belgrade 0:19 _| 0·:05| 0:70| 99-02 0:04 100·00 Ваљевски-Уајвуо · · · · · 0:09, 0'00, 0:06. 0:48) 99:23] 0:14 100:00 Врањски-Угапја · · · · 0:34] 0-00, 0-07) 0:35] 99:0510:19|] 10000 Kparyjesaura-Kragujevac 0:28! 0-01! 0-02! 0-37| 99-28] 0-04] 10000 Крајински-Кгајјпа, 1'19]:0:01/ 0:02: 0:48] 98:16) 0:14: 100:00 Крушевачки-Кгиеуас 0:19] 0:02 0:03, 0'36] | 99:37 008 100:00 Моравски Могата, .+ + 1 1'01-0:02, 0:04 0:38. 98'54] 0:06, 100'00 Нишки-МЕ + + + +. . 0-41] 0-31! 0:11] 0-48 98-84] 0-15) 100-00 Huporcru-Pirot + + • • • • 0'34 0:01] 0:02] 0:40, 99·02|021|.100·:00 Подрински-Родтије · · · · | 0:11] 0:01] 0:08 0:41 | 99:42) 0:02] 10000 Пожаревачки-Ројагеуас · · | 0'1710'01 0:08] 0:37] 99'371 0:05] 100:00 PyanaugH-Rudnik- + - · · 011 0:02) 0:04] 0:38. 99381 0:12) 100-00 Смедеревски-Бтедегеуо 057! —|0'06) 0:54] 98:83] —-| 10000 Тимочки-Типок + + - - . 0:11] 0:01] 0:08] 0:31] 9942] 0:12 10900 Топлички-Торнса - + + • • 0:06 0:01] 0:02) 0'40 98:97) 0:54) 100'00 Ужички-ЏИсе · · · · · 0713) 0:02) 0:08. 0:22: 99:53] 0-02! 10000 Београд-Ба уШе де Вејотадеј 4:03) 0:05 0:02, 1'12] 9478] —| 100'00 Свега-Тота! · · · | 0:39 01 004 0:42! 99'06:0:08| 100'00
Проценат државних зграда био је највећи
|у моравском округу, не обвирући се на Београд,
где је таких зграда било још више. Најмање државних зграда било је у топличком округу. Односна размера између моравског и овог округа била је као 100: 5'9.
Окружних и среских зграда било је највише
у округу нишком, а најмање у пиротском. Овде
је односна размера између највећег и најмањег процента као 100: 13:'6.
Општинских зграда било је највише у Београду и у београдском округу, а најмање их је имао округ ужички. Проценат ових зграда варира између 0:29 и 0:70. На сто општинских зграда у београдском округу долазило је у округу ужичком 31:4.
Зграда приватних било је највише у ужичком округу, а најмање у моравском, не обзирући се на Београд где је проценат ових зграда био још мањи.
Земунпца и осталих зграда било је највише у топличком округу, а најмање у подринском.
На сто приватних зграда, долазило је свих осталих, по варошима 27, по селима 07,2 у