Zavod za statistiku
XXXVII
1 L = |--} 92
zli. |BGŠE
СРЕЗОВИ 5 ЈЕ less
plz (882
ARRONDISSEMENTS 2% 5 8 | 28 5
2 2 5 5 = > Ба
„2 | Св |5. Зи
SE SR BEBE
| raz. | (mi |R BE __________________________-_ ___________. Жички-Ућба + + ee + + 4.670) 25.448 54 Зајечарски-Лајебат + - + + + + + + * + 8.714] 47.056 54 Звишки-2 71204 + + + + + + + + + + + + + 3.769) 20.479 54 Крајински-Кгадпа + + +: + + + + 3.912 21.051 5'4 Бољевачки-Војјеуас + + + + + + + + + + • 5.970) 31.678 5° Reyara-Kljuë + + + 3 ++ ++ + ++ + 3.219) 17.219 5'8 Herorancru-Negotin + + + + + + + + + + • 5.553] 29.694 59 Брзопаланачки-Вгла Palanka • + + + • • 3.492 17.757 571 Поречки-Рогеб + + + + + «+ + + + + + + 2.500| 12.848 51 Трнавски-Тгпауа + + + + + + + + + + 3.224! 18.019 51
Ни у једном срезу није било мање од 5 становника у једној кући. Од 5 до 6 становника у једној кући било је у 19 срезова, одб доту 43 среза, од 7 до 8 у 17 срезова, а 8 и преко 8 становника у једној кући имали су само срезови подгорски и азбуковачки.
Занимљиво је поређење варошких и сеоских кућа по просечном броју становника, који у њима станују. Ако узмемо, да у извесном броју кућа по варошима станује 100 становника, онда по селима у равном броју кућа износи број становника у округу
ужичком 905 крушевачком + 109°2 TAMOYKOM 91'8 моравском · 115'8 пожаревачком · 102'2 подринском · 117'0 нишком · 103'0 смедеревском = · 117'1 крајинском · 103'3 врањском · 128'0 ваљевском · · 103'3 пиротском · · 131:'5 крагујевачком · 103:6• _ топличком · · · 1349 рудничком · 108'0 београдском · 139:7
Дакле само у два округа просечни број становника у једној кући био је већи по варошима него по селима, у осталима тај број био је мањи. Ово пада у очи нарочито у окрузима нових крајева и у. београдском и смедеревском округу.
По становању подељене су куће у три категорије. У првој категорији јесу куће, у којима станују сами власници. У другу категорију долазе куће, у којима поред власника станују и кирајџије. У трећој су категорији оне куће, у којима станују само кирајџијв.
Приликом пописа нађено је кућа
у КОЈИМА СТАНУЈУ ПО ВАРОШИМА NO СЕЛИМА У ОПШТЕ сами власници · 31.116 322.879 858.996 поред власника и кирајџије 17.000 6.697 28.697
само кирајџије 5.608 1.236 6.839
Свега, · 58.719 „880.819 884.581 Од сто кућа
БИЛО ЈЕ У КАТЕГОРИЈИ ВАРОШКИХ СЕОСКИХ У ОПШТЕ првој · 57:92 97:60 99·06 Apyroj · 1043 0:37 0:78 трећој · 31:65 9:08 6:16 По попису од 1895 године било је кућа,
у КАТЕГОРИЈИ НО ВАРОШИМА 00 СЕЛИМА У ОПШТЕ
првој · 97.959 301,695 329.577
другој 5.917 1.103 7.020
трећој · 15.952 6.165 22.117
Свега · 49.821 308.898 358.714 Проценат кућа
прве категорије · 56:10 97:65 91·88
Apyre kareropuje · 11:88 0:36 1·96
треће категорије · 32:02 1:99 6:16
Од 1895 до 1900 године увећао се број кућа
КАТЕГОРИЈЕ _ ПО ВАРОШИМА по СЕЛИМА У ОПШТЕ СВЕГА Y % СВЕГА у СВЕГА y прве · 3.164 11:33 21.254 705 94.418 741 друге ~ 314 —5'31 133 12:06 — 181 — 2:58 треће 1.048 6:57 532 #863 1.580 7:01 Свих · 8.898 782 21.919 710 25.817 7-20
По варошима био је највећи прираштај кућа, у којима станују сами власници. Прираштај кућа друге категорије био је у пола мањи, а број кућа треће категорије опао је за 5'31 цента.
про-
По селима био је највећи прираштај кућа треће категорије. Најмањи прираштај био је код кућа, у којима станују сами власници.
Кад проценат прираштаја варошких кућа поредимо с процентом прираштаја кућа сеоских, онда излази, да је била односна размера код прве категорије као 100:622, код друге категорије као 100:131:4, а код кућа у опште као 100: 90:8.
Поредимо ли проценат појединих категорија кућа варошких с процентом тих кућа по селима, налазимо да је на сто првих долазило ових других |
1900 год. 1895 год. прве категорије · 168'5 174'1 друге категорије 3'5 3'0 треће категорије 6:4 6°?
Из ових размера видимо, да је број кућа, у којима станују сами власници, сада по селима