Zavod za statistiku

при“

У ОКРУГУ 1 КАТЕГОРИЈЕ Џ КАТЕГОРИЈЕ

моравском 982 111:5 подринском · 93:7 110:7 пиротском 990 106:7 топличком 99:3 103'7 врањском 994 102:8 смедеревском · 99:6 102'5 НИШКОМ • 997 1099 ужичком · · 101:2 941. пожаревачком · 100:9 93'9 крајинском · 105'5 64°1 тимочком · 1044 62'2

Из овога поређења излази да је само у четири округа број породица, с већим бројем деце био по варошима релативно већи него по селима.

Број деце износио је

У СВИМА ПОРОДИЦАМА У 1 ПОРОДИЦИ

по варошима · 139.347 2:65 по селима 1,119.846 2:76 у опште · 1,259.198 275

Односна размера између просечнога броја деце једне варошке и једне сеоске породице била, је као 100:104:2, и према томе у сеоским породицама број деце био је за 4'2 процента већи него у породицама варошким.

Године 1895 долазило је просечно на једну варошку породицу по 2'65, на, сеоску по 9:75, а на породицу у опште по 2:74 деце. Према томе размера је остала и 1900 године каква, је била и године 1895.

По занимању породичних старешина било је свега деце у породицама,

ПО ВАРОШИМА По СЕЛИМА У ОПШТЕ | свештеника, 818 1.620 2.488 јавних службеника 18.403 4.600 : 22.403 трговаца, 19.675 4.963 28.988 занатлија, 30.359 16.177. 46.586 надничара 14.844 4.054 18.898 других занимања · 18.347 2.983 21.380 земљорадника 36.901 1,086.749 1,128.650 Свега · · 189.947 1,119.846 1,259.198

Просечни број деце у једној породици

ВАРОШКОЈ СЕОСКОЈ У ОПШТЕ 1895 г. свештеничкој · 3:23 83:28 326. 827 трговачкој · 2:91 2:80 2:90 2:87 земљорадничкој · 2:74 2:76 2:76 2:75 занатлијској · 2:65 2:71 2:67 2:69 јавних службеника 9:69 2:49 2:65 2:66 надничарској · + 253 2'48 9:59 Apyrora занимања 2'28 2:52 2:81

Између 1900 и 1895 године постоји само врло незнатна разлика. Године 1900 просечни број деце био је већи код земљорадника, трговаца и надничара, а код остала четири занимања напротив мањи је него године 1895.

Поредимо ли просечни број деце варошких породица, с бројем деце породица сеоских, налазимо, да је на сто првих долазило ових других у породицама,

јавних службеника 92:6 свештеничким · 101:6 надничара · 98:92 занатлијским. 102:3 трговачким 989 других занимања 110:5 земљорадничким · 100:7 У опште · 1042

Прираштај је највећи код занимања, која, ближе нису означена, а најмањи код јавних службеника. | |

Ни по окрузима не налазимо велику разлику у просечном броју деце у једној породици. Тако

било је деце

У СВИМА У 1 ПОРОДИЦИ

У ОКРУГУ ПОРОДИЦАМА 1900 г. 1895 r. подринском 109.392 2:89 9:79 београдском · 65.864 2:88 2:84 ваљевском 69.479 2:87 2:79 крушевачком 72.435 9:87 2:92 врањском + + +. 113.844 2:85 2'83 топличком 48.610 2:85 2:89 рудничком 100.383 281 2:78 ужичком 69.478 2:83 2:89 смедеревском 63.451 2:79 2:72 крагујевачком · 81.139 2.78 2:81 моравском 86.505 9:14 276 нишком · 87.500 274 2:76 пиротском 50.800 2:73 2:81 пожаревачком · 110.471 2'54 2:57 крајинском 46.733 2:47 2:50 тимочком · 61.600 2:36 2'46 у Београду · 21.509 242 2:39 У опште · · 1,259.198 275 2:74

Године 1900 био је просечни број деце у једној породици највећи у подринском округу, а најмањи у тимочком, мањи још негои у Београду. Године 1895 био је крушевачки округ први по просечном броју деце у једној породици, а тимочки округ опет последњи. Односна размера, између највећег и најмањег просечног броја деце

2:50 |била је за 1895 годину као 100: 11877, а у 1900 2:49 | години као 100: 1929:4.