Zavod za statistiku

LXI

Године 1900 био је просечни 6pđj деце у|јтај број био је мањи. Вишак варира између 0'01 једној породици већи него 1895 године у осамји 0:10. Највећа разлика била је у подринском и округа и у Београду, а у других осам округају тимочком округу.

УТ ГУСТИНА НАСЕЉЕНОСТИ И ПРИРАШТАЈ СТАНОВНИШТВА

Површина Краљевине Србије износи 48.309:6

квадратног километра. На тој површини било је

CTAHOBHHE A НА 1 СТАНОВНИКА

ГОДИНЕ СВЕГА HA | Km? XEKTAPA 1884 · 1,901.736 39°4 2:53 1890 · 9,161.961 441 223 1895 + 2,312.484 47°9 2:09 1900 · · · 2,492.882 51'6 1:94 Кад 18814 годину поредимо с осталим годинама, онда излази да су биле ове односне размере за ТОДИНУ СТАНОВНИШТВО ПОВРШИНУ 1884 · 100:0 100-0 1890 · · • · 110:9 88:1 1895 · 1216 826 1900 · 131'0 767

Из ових размера види се, да је у периоду од 1884 до 1890 године прираштај становника, на један квадратни километар износио непуних 11, а опадак површине на једног становника готово 12 процената; у периоду од 1890 до 1895 године прираштај 10:7 а опадак само 5'5 процен-

та, на послетку у. периоду од 1895 до 1900 године |

прираштај 9:4 а опадак опет само 5'9 процента.

Колика је била густина насељености у по. јединим окрузима у 1890, 1895 и 1900 години, види се из следећега прегледа.

| ОКРУЗИ = = a 5 Број craHonHHRa!-Population 2 = i РЕРАВТЕМЕХТВ _ [225] 1800 | 1805 | 1900 Haras |

103.907 111.707 114.517| 121.711

Beorpaackn-Belgrade Baæescru-Valjevo • • • • •

# 19 D о њ > M Ot EO = I EX CO O0 њ~

Врањски-Угапја > · • • · . 183.652] 198.644] 212.723 Kparyjesauku-Kragujevac - : | 22950] 140.661| 148.435) 160.704 Kpajancku-Krajina + • • • • 2.909-0! 91.572] =- 98.950 98.569 Kpymepaura-Krusevac · · ·| 2.7090) 119.215] 123.267, 138.488 Моравски-Могауа · · · · · 2.899:4| 149.061} 162.828| 171.089 Hamguw-Nišč + +. + + + + 2.5579| 158.864| 163.788] 174.62 Iuporcæu-Pirot + + - - - . 24194] 86.215 89.805 96.60: Hoapaacku-Podrinje · · 8.551:8| 176.588| 189.569, 204.499 Пожаревачки-РоХагеуас · •| 4.1565| 9205.029|. 218.331, 230.56 Руднички-Вифик · • + • • 5.867:2] 177.545] 187.768) 195.491 CweaepenBekg-Smederevo 1.9771| 108.059) 112.557| 122.9 Тимочки-Типок · · · · - : 8.196-4| 118.798] 126.945) 135.066 Tomauyeu-Toplica · · · · • 9.838:81 72.892] « 81.856, 90.51 | Ужички-ЏИсе · · + · · · . 8.2877| 111.692/ 118,464/ 131.610] Beorpaa-La ville de Belgrade 120) 54249|: 59.115 a el | Свега-Тота! · · 48.302:6| 2,161.961 2,312.484| 2,492 88

1 Број становника у 1890 и 1895 години узет је према стању овружних граница у 1900 години. У времену од 1290 до 1900 године образовани су нови окрузи и додавањем односно одузимањем појединих срезова и општина измењена је површина округа и број CTAHOBHUKA.

Према томе на један квадратни километар долазило је становника

У ОКРУГУ 1890 r. 1895 т. 1900 r. смедеревском 80:7 89'7 96°3 крагујевачком 696 647 70:0 нишком · · · 60:0 64:0 68°? београдском 51'3 55'2 62.3 моравском 51'4 560 59'3 подринском •· 497 53'4 57'6 пожаревачком 493 52'5 55'2 ваљевском · · • 46'6 49:5 543 крушевачком 44'0 4773 51'1 врањском 4273 45'8 48'9 THMOUKOM + + + + + 31"? 39:5 4273 ужичком 34°0 360 40:0 пиротском + + + + 9397 371 39°9 рудничком 33'1 35'0 36'4 крајинском 31'5 3953 33°9 топличком + + • · 258 28:8 31'9 у Београду • 4.590'7 4.9179 5.814-0 У опште 448 4%9 b1·6

У све три пописне године био је најјаче насељен округ смедеревски, а најслабије округ топлички. Кад 1890 годину поредимо с 1900 годином, онда имамо ове размере за

ОБРУГ 1890 r. 1895 r. 1900 r. смедеревски . 100:0 111'2 [19:3 топлички · 100'0 113:8 196'1

Занимљиво је поређење округа, смедеревског са осталим окрузима Кад бисмо узели да је у смедеревском округу било на једном квадратном километру по 100 становника, онда добијамо следеће размере.

На једном квадратном километру било је становника

У ОКРУГУ 1890 r. 1895 r. 1900 т. смедеревском · 100:0 100:0 _ 100:0 крагујевачком 776 720 727 нишком 763 713 70'8 београдском 63:66. 615 647 моравском 637 6%'4 61'6 подринском 61'6 595 59:8 пожаревачком 61'1 58'5 573