Zavod za statistiku

444

ГОДИШЊАК КРАЉЕВИНЕ

_anap2>žyJj ht RTNwRRIR&IIR

с Х.С.

ивица ари ŽV—{]{{{JI –-_ n CC I——.

ду, докторат права у Роштоку (Немачка). | Редован професор Беогр. Универзитета. Био Министар Правде. Одл.: Св. Сава 1 ст., Бели Орао М ст., пољски орден Ролоуја гезtituta. Cymwja међународног избраног суда између наше државе и Немачке, Угарске, Бугарске; стални члан Законодавног Савета при Министарству Правде; публициста. Адр.: Београд, Његошева 65, тел. 21—-08.

Аранђеловић, Никола Ј. Рођ. 27. VIII Ниш. Шк.: гимназију с матуром у Нишу; Нижу и Вишу Школу Војне Академије и ђенералштабну припрему у Београду. Бригадни ђенерал, ред. професор на Вишој и Нижој Школи Војне Академије. Био референт инжињерије Дунав. Дивиз. Обл., командир телеграф. одељења, 111 армије, помоћник шефа телеграфа Врх. Команде, шеф телеграф. одсека Врх. Команде, шеф пошт. телеграф. одсека Саобраћајног Одељења Главног Ђенералштаба. Одл.: Бели Орао ТУ и М ст. без и ТУ ст. са мачевима, две златне медаље за ревн. службу, медаљу за војн. врлине, Споменицу Краља Петра Б француски корпусни ратни крст, Легију Части, Бугарски орден за војне заслуге, панамску медаљу „Солидарност“ Пост. Подпредседник Аеро-Клуба „Наша Крила“; редов. члан војно-инжињер.-техн. комитета; ред. члан уредништва „Ратника“; члан комисије за полагање мајорског испита. Адр.: Београд, Милоша Великог 65, тел. 29,

Арко, Владимир. Рођ. 1888. Загреб.

Шк.: тргов. академију у Загребу, виноградарску школу у Клостернајбургу, хемијске студије у Сан Мишел. Индустријалац. Одл.: Св. Сава 1 ст. Председник Тргов.-обртничке Коморе у Загребу. Адр.: Загреб, Влашка yn. 116. Ten.: 6-18, 28-02, 28-03, 28-04.

Арновљевић, Д-р Иван. Рођ. 1869. Вел. Кикинда. Шк.: гимназију у Н, Саду, Техн. Високу Школу у Бечу, где је промовисан за доктора техн. наука. Ред. професор механике на Беогр. Универзитету. Одл.: Св. Сава ТУ и П1 ст. Адр.: Београд, Цара Душана 48 1

Арновљевић, Д-р Светозар. Рођ. у Мокрину (Банат). Шк.: гимназију у Пожуну, медецински факултет у Бечу и Минхену. Бањски лекар у Врњцима. Одл.: Таковски орден ТУ ст., орден Црвеног Крста; бугарски орден за грађанске заслуге ТУ ст. Адр.: Врњци, Србија.

Арнолд, Д-р Ђуро. Рођ. 24. ТУ 1854 Иванец, крај Вараждина. Шк,; гимназију и универзитет у Загребу, Гетингену, Берлину и Паризу (Сорбона). Професор Универзитета, прави члан југословенске Академије знаности и уметности. Бави се лепом књижевношћу. Адр.: Загреб.

Аћимовић, Д-р Миодраг М. Рођ. 31. 11 1875. Јагодина. Шк.: права у Београду и Берлину, где је и докторирао. Редован професор Суботичког Правног Факултета. Пре тога био је акт. судски пуковник, и начелник судског одељења Мин. Војног. Одл.: Карађорђева Звезда ТУ ст., Св. Сава У ст., Бели Орао У ст., златном медаљом за ревн. службу и свим ратним споменицама. Писац стручних расправа. Почасни члан Удружења Ратних Инвалида. Адр.: Правни Факултет —- Суботица.

Аџија, Д-р Божидар. Рођ. 1890. Дрниш. (Далмација). Шк.; гимназију у Задру, правни факултет и тргов. академију у Прагу. Начелник Средишњег Уреда за осигурање радника, главни уредник соц. ревије „Радничка Заштита“. Бив. члан Хрв. Слав. Земаљске Владе као повереник за социјалну

политику (1919—20.). Сарадник „Југосл. Њиве“, „Нове Европе“, ст. дописник соц. дем. дневника „Право Лиду“ у Прагу; члан управе нац. соц. институције „Југословенска Матица“ и „Чехослов.-Југослав. Ко-, мисије“ у Загребу. Адр.: Загреб, Прерадовићева 42. Тел. 13-55.

Бабић, Живојин J. Pob. 12. IX. 1869. Београд. Шк.: 6. разр. реалке, нижу и вишу школу В. Академије у Београду, коњичку апликациону школу у Сомиру (Француска). Бригадни ђенерал, потпредседник Испитне Комисије за чин мајора. Одл.: Карађорђева Звезда ШП ст., Карађорђева Звезда ТУ ст. са мачевима, Бели Орао 1У ст., Таковски Крст М ст., медаља за војн. врлине, зл. медаља за ревн. службу, Споменица Краља Петра и све ратне споменице; Црног. Орден Данила Првог По ст,, Италијанска Круна П ст., грчки Ђорђе |-—-И ст., Румунска Круна ПТ ст., Аустријска Гвоздена Круна 11 ст., Легија Части ГМ ст. Адр.: Београд, Милоша Великог, 48. Тел. 8-36.

Бабић Ђалски, Љубомир Титус. Рођ. 26. Х. 1854. Двор Гредице. Шк.: гимназију у Вараждину, права у Загребу и Бечу. Властелин и књижевник, вел, жупан у пензији. Члан Матице Слов. у Љубљани, Матице Српске у Н. Саду, Матице Хрв. у Загребу, Југослав. Академије у Загребу, доп. члан Срп. Академије Наука у Београду и бугарске у Софији. Под псеудонимом Ксавер Шандор Ђалски написао много романа и новела, највише у издању Матице Хрватске, а једна књига у издању Срп. Књиж. Задруге; многе од њих су превођене на стране језике. Адр.: Двор Гредице, Забок.

Бабић, Рг. Крунослав. Рођ. 1875. Сењ. Шк.: гимназију на Ријеци, университет у Загребу. Прив. доцент за зоологију на Загреб. Университету, кустос зоолошког одсека Хрв. Земаљ. Народног Музеја у Загребу. Адр.: Зоолошки музеј, Загреб (Деметрова ЦН.). Тел. 26-60.

Бабник, Ог. Јанко. Рођ. 10. У. 1861. Љутомер. Шк.: права у Бечу са докторатом. Председник Апелационог Суда у Љубљани. Одл.: Св. Сава Пст., Крст са ЗвезROM Polonia restituta, Anp.: Љубљана, Улица Старе Правде 6.

Бабовић, Владимир А. Рођ.9. 11. 1867. Београд. Шк.: реал. гимназију и техн., факултет у Београду, техн. факултет у Берлину. Техн. помоћник Генер. Директора Држ. Железница. Одл.: Св. Сава НИ ст., Бели Орао М ст., медаља за војн. врлине. Адр.: Крунска, 27. Београд. Ten. 36-35.

Бадалић, Пг. Јосип. Рођ. 1888. Деановац у Хрватској (срез Чазма). Шк.; гимназију у Загребу, философију у Загребу, Берлину и Паризу. Докгорат философије у Загребу. Пристав Унивес. библиотеке у Загребу. Литерарни критичар и историк, сарадник „Савременика“, „Југосл. Њиве“, „Летописа Југосл. академије“ (св. 37.), „Споменика Срп. Краљ. Академије Наука“ (књ. 62.). Публициста, секретар Друштва Хрватских књижевника у Загребу. Адр.: Загреб, Водникова 8.

Базала, Ог. Алберт. Рођ. 1877. Брно (Моравска). Шк.: средњу школу у Беловару, Слав. Пожеги и Загребу, университет у Загребу, поставши доцент студирао код Вунта у Лајпцигу. Професор философије на Загребачком Университету у пензији. народни посланик, Прави члан Југосл, Академије знаности и уметности, потпредс. Матице Хрватске, Друштва Хрв. књижевника и Социолошког Друштва. Писац „И-