Zbornik radova

У току петнаестодневног боравка на терену вршена су фитоценолошка снимања на теренима Јабланика и Медведника, у исто време је био реализован десетодневни експеримент преживљавања у ванредннм условима Подручје истраживања Медведник и Јабланик припадају венцу Ваљевских планина, Динарског планинског система. Медведник је последњи, а Јабланик претпоследњи у венцу Ваљевских планина, гледајући од истока према западу. Надморска висина истраживаног подручја на Медведннку износи од 770 до 1247, а на Јабланику од 480 до 1274 метара. Терен је изразито планински испресецан стрмим странама.По генетици биљног покрова истраживано подручје спада у подручје букових шума и њихове деградацијске стадијуме. Један мањи део Медведника је обрастао храстовом (Quercus robur) и боровом (Pinus nigra) шумом. Ово подручје је гледајући Ваљевске планине најмање насељено, па је самим тим и деградацнја човековим утицајем најмања. Последњих година се примећује неконтролисана сеча букове шуме на Јабланику, како у прнватном, тако и у државном поседу, што по флору и фауну овог краја може имати несагледиве последице. ”Само оннЈ ко природу чуво, поштује и негује има право да се послужи њеним боштством. ” Резултати експернмента преживљавања Пошло се од претпоставке да се на теренима Јабланика и Медведника нашло 16 младих људи са тродневннм залихама хране, а да им због проблема у снабдевању следеће следовање стиже тек за 10 дана. Требало је рационално распоредити резерве хране и исхрану допунити јестивом дивљом флором и фауном. Како је истраживачка екипа на терену боравила 15 дана то су прва два дана искоришћена за психичку припрему, а последна три за опоравак учесника уз нормалну исхрану. За све време трајања експеримента учесници су били изложени тешком физичком напору, т.ј. вршена су фитоценолошка снимања због чега С У учесници пешачили по планннском терену и по 30 километара дневно. Истовремено са фнтоценолошким снимањима организована је и потрага за Јестивим биљем и животињама, екипе су сваког дана на терену прикупљале храну која се сутрадан спремала у логору. У току експеримента вршена су мерења и праћење физиолошких параметара код свих ушесника. Вођена је хронометража дневних физичких активности да би се утврдио енергетски расход (графикон 1), такође мерена je калоријска вредност које су учесници уносили у себе те је тако утврђен и дневни енергетски прнход, код сваког учесника понаособ (графикон 1).