Zbornik radova

Листопадне шуме ових крајева су богате биљним врстама па су самим тим и занимљивије за изучавану област. Лнваде и пашњацм e Јабланик - Медведник Јабланик и Медведник карактеришу велике површине под ливадама и пашњацима, настале углавном деградацијом букових шума. Одликују се доста добрим квалитетом и бројношћу углавном планинскнх ливадских биљака, сходно томе је са аспекта исхране у природи ова биоценоза је врло значајна. Мешовите шуме, шибл>аии и биоценозе настале поред потока и река @ Јабланик - Медведник Подручје мешовитих шума представљено је прелазом из белогоричнеу црногоричне шуме. Спратовност је јасније изражена него код црногоричних шума: I спрат - маховине II спрат - приземне зељасте биљке 111 спрат - жбунасте биљке IV спрат - ниско дрвеће V спрат - највише дрвеће у шуми Површине које не можемо сврстати ни у шуме, ни у лнваде (тзв. шибљак) настале су услед престанка обрађивања земљишта или на местима посечених шума. Ово земљиште је јако плодно и растресито, те га карактерише велико богатство јестивим врстама. За биоценозе настале поред потока и река карактеристичне су зељасте н жбунасте биљке. Густина и бројност ових биљака нарочито су изражени око изворишног дела реке Јабланице (Јабланик) и око Завојшнице (Медведник). Велики број ових биљака је јестив, те је ова бмоценоза најзанимљивија са становишта нсхране у природи. Закључак На основу петнаестодневног боравка на терену, добијених фитоценолошких снимака и извршеног десетодневног експеримента преживљавања у ванредним условима долази се до закључка да је нстраживано подручје врло богато јестивом дивљом флором и фауном. Истраживано подручје омогућава опстанак веће или мање организоване групе људи, као и појединца у ванредним околностима. Литература 1. Група аутора: Исхрана у природи, Војно-издавачки завод, Београд 1968. 2. Љубиша Грлић: Енциклопедија самониклог јестивогбиља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.

72