Zbornik radova

Међутим, вероватшгја је предпоставка да је развитак овог подземног хидролошког система независан. Он је условљен усецањем кањонске долине Градца и густином мреже подземних пукотина. На ово указује н положај извора и врела у долини Градца. Они се скоро без изузетка налазе на разлпчптим висинама. Дегурићко врело са зоном истпцања је најниже. Корелирајућн висине поједшшх врела, утврђена је вертикална разлика око 40 гп. те се тешко можс говорнтп о хидрографским зонама у красу и њиховом сукцесивном спуштању. Модификатор нормалног крашког процеса је несумњиво алогени ток реке Градца. Разјашњавању еволуције Дегурићке пећине свако ће допринетн наредна истраживања и детаљно упознавање дела пећине узводно од другог снфона. ЗАКЉУЧАК По речима и запнсима многих истраживача Ваљевскн крас је једна од најкомплетније истражених цешша у рељефу Србпје. Раденко Лазаревпћје мшшвења да је томе највипге допрпнсла Спелеолошка група Друштва истраживача "Владимир Мандић Манда" из Ваљева. У периоду од 1976. до 1979. године чланови ове групе, под стручгаш руководством др Раденка Лазаревића, а по Програму Одбора за крас и спелеологију САНУ, спровели су систематска спелеолошка истраживања. Ова истраживања допуњавана су у каснијим годинама (1985, 1986), а настављена су и новим подухватнма актуелних ваљевских спелеолога. Једна од најскоријпх активностн је пророњавање пет сифона у главном каналу Дегурићке ттећпне, Дегурнћка пећина је до недавно била један од највећнх спелеолошкпх објеката у регији Ваљевског краса, одмах иза Понаре (пећине Пландтшгге, дуге 986 m) и Петничке nehirae (580 m), Из ранијих радова о Дегурићкој пећпнн наслућивала се могућност постојања друтпх, до тада непознатих делова пећтше. Итшијативу за новпм пстражпвањима дала је генерација спелеоронилаца - младих истраживача, која је додатно мотивисана жељом за допрлносом што бољем познавању Ваљевског краса. Инсшграцтгја се обнављала са отварањем новпх канала пророњавањем сваког наредног сифона. Иако истраживања нису завршена, јер лредстоји роњење шестог снфона, пстраживање бочних канала, снимање објекта од трећег «[фона и израда комплетног нацрта, могу се дати прегледно резултати најновијих истраживања: - укупна дужнна сшшљених канала 2027,7 m - дужина главног канала 1307,6 т - од улаза до 1. спфона 450,8 т - дужпна I. спфона је 24.5 т - од I. до 2. сифона је 303.1 т - дужпна 2. снфона - 29, 1 т - стшљенп дсо од 2. до 3. спфона - 500.1 т • дужина оочннх канала 720,1 т - до 1. спфона - један - левп, бочнп капал дужине 86,2 т - од 1. до 2. спфона - два бочна канала - деснп дужчне 300,7 т - леви (којч се такође грана) укупне дужине 313.2 m - од 2. до 3. сифона - два бочна канала - (један снпмл>ен) - 20 m. Наставак истраживања треба да допринесе стварању комплетне слпке о овом објекту, којм је већ сада куриозптет, као највећа п најлепша пећина Ваљевског краса.

ЗБорник радова

88

Број 15