Zemljoradnja i industrija : pogled u njihovu prošlost, sadašnjost i budućnost

јер цивилизација мора решити питања која је поставила, ако неће да умре. Ми верујемо да ће наша модерна цивилизација изаћи из шкрипца, и то тиме што ће се препородпти, што ће своју пажњу окренути на ону страну одакле извире живот: на село, на сељаке, на земљорадњу. Градска култура не сме више бити само) себи циљ. Опа је само претеча на једном путу којим морају поћи и велике сеоске масе. Ове данас живе ван светлости и ван брзине које одликују варошку културу, али се већ опажају знаци једне важне промене: култура продире у село, провалија између села и вароши се испуњује, земљорадници почињу производити сировине и полуфабрикате за индустрију, а ова све више шаље своје еспапе сељацима. Једном речи, село улази у цивилизацију, као произвођач и као потрошач. У најразвијенијим индустриским земљама (Енглеска, Америка) земљорадња и индустрија почињу измењивати своју радну снагу: за време лета, кад фабрике раде слабо, радници одлазе у поља; зими, кад су пољски радови завршени, сељаци силазе у варош да раде у фабрикама, Велике вароши се шире, и примичу се селима. Људи станују у селу, раде у вароши, и увече се враћаЈу кући. Брзе и Јевтине железнице, трамваЈи и омнибуси олакшавају ово мешање села и вароши, узајамно прожимање два друштвена слоЈа коЈи ће се најзад изЈедначити.

Некада, у првим временима своЈе историЈе, човек Је на дому производио све што му је било потребно за живот; и храну, и одело, и обућу, и друге намирнице. ДоцниЈе су се од ових разних послова створили засебни занати. Производња

29