Zemunski glasnik

164

ДОМАТБЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ.

3 е м у н. Нрвог. Априла п. р. сту? нише нове наредбе за војену границу у живот. Почем се они од чести и на комунитете односе, то је наш г. Градоначелник сазвао општинско засгупништво, да се њему исте прочитају и до знања ставе. Ми смо већ нове те наредбе саопштили у овоме листу. Другом приликом вратићемо се на њих, пропратећи их с нашег гледишта и у смислу нашега програма. Васад говорићемо толико, колико то изискује извешће о поменутом састанку општинара. Једно од важнијих определења тих наредби јест то, што је земаљском језику шире поље при јавној управи уступљено. Наш је магистрат усљед тога наредио, да се протоколи за примирителни суд, за полицајне расправе и пр. печатају и у српскоме језику, као што је ономад у Петак први пут на примирителном суду протокол у том језику, вођен. Још једну добру промену по нашу варошку управу имамо да сноменемо, која ће за неколико дана у живот ступити. Одсад ће како у Горњој вароши тако и у Францталу по један полицајни званичник становати и у опредељеном делокругу службу вршити. Ова децентрализација у управи целисходна је, и доиста се чудимо, што није још одавно уведена. Они ће раепраилзати расправе, које по закону не спадају у делокруг магистратски, па се не морају седнично решавати. Полицајна служба уопште, поглавито пољска полиција моћиће се усљед оваквог устројства боље и точније вршити. Колико то вреди, знаће сви опи, којима је позната досадашња не довољност у вршењу ове службе. (0 п ш т и н с к о в е ћ е 21. М и р т а ) У Четвртак беше опет сасгниак варошког засп'пвишгва нашега с тога, да му се читају наред6е за војену границу изишавше. Г. Градопачелник је претседавао, а варошки идјгнкт г. Орељ водно је протокол Од магпсграта гу тј били иагвстратски саветннк г. II. Мсфовић и сна четирн варошка засгупника. Оншгннара је бпло деиетнаесг. Седппца се одночела у 10 часова. Госп. Градоначелник рече, да је вар. заступнике поглавнло с тога сизвно, да чују ноне наредбе, с којим је 11». в. пресветли влндачЦ обднрио нојеиу гранипз', и да се поснвегују о извршинињу н.нховои, у колико се одноое на ону варош. Г. Орел. на го нрочита по

реду рсчепе иаредбе и министеријално упутство за извршнвање истих. Нрва точка тих рефориа наређуј 1 , да се земаљскн језик писмено употреби. код иричирителног суда, код другнх сесија кумпанијских и комунитетских магистрата, као и у чист.нм општинским пословима. У средњнч и главнпм школама у гранпцн одсад ће се земаљском језику при предашима предмета већи простор уступити. Ова точка јасно говори о упогребљењу земаљскога језнка, рече г. Градоначелнпк, и лако <е може извршиги у општинама. у којима сви становници говоре једним језиком. Но у местима као што је Земун, где много има станонника Немаца, ваља узети и ове у обзнр. Истога бнјаху мнења и ошптинари, признавши погнуну шпитегу оба језика у личннм ств>римн, и по дужем рнзговору закључило се, да се код примирителног суда н полицајних распрана води протокол у језпку оптуженога, али само у српском нли немачким језику. У полигично-администрнтивннм сгварпмн имнју се решења издати у оном језику, у ком је прошња предата. такође само на српском или немачком језику. Службени пак језик општипског већа јесг српски Жпвосну дебату нзазвало је ппгање, с којом ће се азбуком писати, са цнрилицом нли латиннцом. Г. Градоначелник примећује, да мање нише сваки земунски Немац зиа срнски језнк, али мало њихзгају га читатн н ппсати. Небили дакле, рече, нрактично било, да се у ово ирелазно време употпеби лнтиинцн? Већином су чшптннарн бнли противног миења. Опшгинар г. Ивић рече, да се Срби служе са цнрилицом, знто треба да се н службено с том азбуком пише. Мремда јеет, рече, сад прелазно време, то се већ веколнко година у главној 1шко .1И народни језик са цирилицом учи писати, и сав се млнђи иарашгај служи тнм нисменнма у народном језику. Закључи се, да се службена писма и иротоколи пншу са цирилнцом. Као што је речено , ове реФорме зактевају, да се народном језику п у школи уступи већп просгор иего доса I, но почем по постојећи« наредбама варошко засгунништво нема не посредпог уп.шва на школе , то оно ипак топ .10 препоручује магистрнгу, да би онај настојавао, да се у смнслу нових наредби нгго нре народнн језнк у школама занеде. Том прилнком препоручује општннир г. парох Ник. Савнћ , да се на то пази, кад се буду нони учител.и за трећн ра)ред реалке посгавили. да су Срби нли бар да знају те.иељно језнк српскн. Нремда су све ноједнне точке ноне наредбе п упусгва за нзнршинање нстнх прочнтане, то је заступнишгно само још ону точку узело у прегрес, која пронисује, да при криминнлно-судвкнм седннцама и дна грађана имају бпти с нравом глисиња. Наредбн онредел.ава. да се они узнмају не само од варошког засгупннштна , него и из осталог грађанствн. Решаиа се. да један одбор начнни списак од оннх грађана, који имају морнлну и умну кваЈНФикицију за тмј носно. Којн ће

од тих грпђана познани бвти за члановс тог суда. решанаће коцка. Још имнмо спомену1И, да су се неки опгагннири Немцн нншли узиечирени. кад се у де атн о језику поведе реч, да се има у свии школама зннести српски језик , на ком ће се предавати предмеш. Позивнјући се на паритету. која се н досад у народним школама, особито у верозаконској науци зпражњавала, зактеваше, да њихова народиост буде обезбеђена бнр у цркви и у осноиној школи, почем то неисклвучује, да се српски језик у школи не учи. Већина општинара и сам г. Градоначелннк уверише пх, да немају узрока , бојати се за своју народност, нрво с тога, шго је земалћском језику само у гланним и средним шкблама, које држава издржава, већн простор определ^ен, основне народне школе остију у погледу на језпк кно досад; друго шго ће се и у нећим школама релнгија нреданатн у језнку ученика. Мо том их цело знступништво унеравало , да ће се свнгда брнгскн чпнити што равно фанност изнскује. "V^Школска комнеија српска предала је заступншптну претставку, коју је општннар г. др. Мплинковић прочигно и којн овако гласи. „Нознито је, да деца кад из осиовшо школа изнђу н као шегрти на заниге или трговину дођу, заборнве сне што су у школи научнли. тако да после као одрасли л.удн мнло илн ни мнло чнтатн ни пчсаги не знаду, рачунати заборние, пак ни имена снога нотписити не знаду. Чује се како се тако одрасли л>удн од занаџија тешко жалују, што сне у школи научено заборавнше, зато, што као шегрти прнлику неимадоше у школи научено повторити н далће се изобразпгн. Зато потп. чланоии шк. ком. унидпли су, да је ирека нужда и потреба, да се заведе и да у жнвот одма после ускршњи празника ступи школа за шегрте заиатлијске н трговачке у недељннм и прнзннчним даннма. У њој би пречастнп свешгеници: Господин Ннкола Савнћ н капелан г. Руварац, иауку хрисгијннску н бнблнчне понесги преданнлн, а учнтељ гл. школе поуке давао бп у чнтању, писању, рачуници, прнктичној стилистикн н у колико би се днло од нриродне и екомичне науке : о скотовотству, земл.еделству, виноделству, свнлнрсгву и т. д. Из ових узрока обраћају се члановп шк. комнсије иа сл. варошко заступнпппво с том молбом, да би нажност предмета у претрее узело и овај, предлог наш одобритн нзволело који ће нам децу н од деморализације спасти и њима и целој варошп на корист бити. Да би пак успех имала овн школа за шегрте, то молимо, да би сл. Магистрат свима трговцнма н занаџпјама овдишњнм иалог издао, да би сваки свога шегрга сваке недеље и праздника од 2 до 5 часовн ноеле подне у школу шиљнги имао. Чланопи школске комнсије подиомагнће ово иодузеће у свему, да би боље напредоинти могло. Нредлажућн сл. нар. Знступништву, да онн школа после Ускрса у живот С1упи , молнмо, дн би но учпп.еном уснеху, који ће се при испитима видитн, 1ц-