Zemunski glasnik

198

ДОМАЋЕ И СТРАНЕ ВЕСТИ. Земун. Опет имамо да јавимо читаоцима за пројект закона, који је ратно министарство разаслало на подручне му власти, с позивом , да оне заједнички са општинарима и учитељима чине примедбе о овом пројекту. Тај се пројект односи на државна и општинска училишта у Војеној Граници и састоји се из три одељка. Први одељак говори о установљењу педагогије за учитеље у Граници, други о преустројству главних и основних школа, трећи пак о заводу учитељског пензијског Фонда. Ми неможемо да пропустимо, а да неречемо у кратко коју о важности ових предмета, о којима ће један стручан човек ооширно и темељно у идућем броју своје мњење да изнесе. Ту ће се по свој прилици осветлити и она питања, о којима се у последњој седници црквено - школског одбора нашег онако жестоко дебатовало. Подићи педагогију показују доиста тежње за наоретком. У реченом пројекту , који о том заводу говори, стоји да ђаци имају четири године педагошки курс слушати, па и наводи , који ће се ту предмети предавати. Нама се види, да је по том плану практици учитељској веома мало време одређено, 6—10 часова на недељу, и то тек у трећем и четвртом разреду. Будући учитељи треба ли би кроз све четири године да имају прилике упражњавати се у предавању. По том пројекту ученици преоарандије имаће у заводу стан и рану, а оримаће се без разлике вероисповеди. Оваки завод доиста је давнашња оотреба за оодизање пучких наших школа, а иницијатива владина у том погледу заелужује сваку похвалу. Други пројект говори о преустројству главне и ооштинске школе у Граници. Ми би рекли, да се тим пројектом хоће пре да побољша учитељима стање, него што имају преусгројство ошоле у виду. Ту се неговори о учебним предметима нити о начину предавања, већ каква да буде плата учитељска и пр. Видимо и то, да се лгели задржати оно раздељење учитеља у надучитеље и подучитеље, што је онако исто смешно и без сваког стварног значаја, као што су пређашњи прописи о униФорми учитељској , њиховој боји , дугметима, троугластим шеширима и спадама. У школи има само учитеља и ђака, празна је титула дакле „надучитељ," кад он' друге дужности нема, но

само ту, да ђаке поучава, а иста је дужност и „подучитеља." У наше време није ни на свом месту да се учитељи парадирају у троуглим шеширима и спадама; учитељево је поље наука, где нема сабља никаква посла. Стручни нас људи уверавају, да би сходно било укинути досадашњи начин, по коме се учитељи деле на класе. Боље би било, кад би један и исти учитељ учио ђаке за све четири године. Трећи пројект говори о установљењу учитељског пензијског Фонда, који ће држава од чести да помаже, као што ће подпомагати и општине у издржавању учитеља, кад општине не би могле саме повишену и систематисану плату плаћати. Чудновато нам се види, да у овим пројектима, који говоре о народним школама у Граници без разлике вероисповеди, дакле и о српскима, нигди нема речице о народном конгресу. у чији делокруг спада уређење српских пучких школа.

(Општипско веће 31. марта. Свршетак.) На реду беше већати о начину, на који да са разда лимита со. Закључено је, да општина сама разда партајама со. (Није решено како ће се то произвести. Хоће ли општинари све редом људима је поделити, или Ке бити то дужност варошких претставника ?) Траже се нека страна лица на овдашње, која се примају, и то Венделин Крај, Вилелм' Таубнер и Стеван Бергер, но нужно је да најпре одговарају прописима закона у том погледу. Јавља се, да на дразкбу ради оправе ограде гробља није нико дошао. Решено је да се прими предлог г. полицај-адјункта Манџула, који се нуди, да ће наћи људе, који ће тај посао да врше, али на то да се не троши више, него колико је опредељено У предрачуну. Изаслата комисија поднела је свој предлог о уређењу рабаџијеке махале. Она предлаже, да се иста улица наспе са материјалом, што отпаднс од срушити се имајућег варошког зида. Овај се предлог прими једногласно. Том приликом предложи општинар г. Волф , потпомогнут од варошког претставника г. К. А. Петровића, да се постави са платом надзиратељ улица. И тај се предлог прими, те је решено , да је реченом надзиратељу годишња плата 240 форииата, но да најпре има г, варошки инџињер инструкцију за »ега да изради , коју ће поднети општинском већу на потврду. Комисија изаслата, да учини предлог о иачиву рушења варошког зида, предала је свој предлог, како о рушењу зида, тако о засипању шанчева. У том инзкињерском предлогу речсно је , да кад би се шанчеви насули, вода не би имала свога пута, која долази из горње вароши, аато се вели, да се, место оиих шанчева, који ће се засути, други направе за одлазак воде у Дунав и на ту цељ ваљало би преместити хватове. Закључује се, да ее поднешени предлог прими изузимајући премештаја хватова. Уједно је решено, да се ради рушења зида одма продаја нареди, О одложеном предмету ради награде перово1)е, који води протокол у седницама онштинског већа, решено је , да се реченом псровођи годип1ња награда од 100 форицата даје и то каво за досадашЈ6И тако и за будући рад. Закључено је још и то, да се варошком уиравитељу Г. Карл^- тавође д,-уе

100 Форината годипш.е, што ои води општинскз рачуне и што се труди око извршивања општииских вакључака. И једна и друга награда иде иа општинске касе. Јавља се ва одговор ратног министарства на општинско изјатпнење ради Марије Панека, ва коју трстанска болница тражи од општиие накнаду тро» шка ва њезино тамошње лечење. Миниетарство прогласи зактевање речене болничке управе за уместно, јерјеМарија Панек земункиња. Општинско веће остаје при своме пређашњем закључку, те хоће те трошкове само онда да намири, ако се речена женска овамо доведе. Полицај-ађункт г. Манџул поднео је два предлога: о наплати таксе за попашу и о хранењу варошких бикова. Ови предмети изазвали су веома живу дебату, у којој је особито општинар г. Волф учествовао; г. Манџул поднео је уједно и понуду овдашњег пивара Габорчека, који хоће да храни варошке бикове за извесну суму. Осим наплате попашне таксе од свиња и оваца примају се предлози г. Маиуула а за изузетке тразкиће се најпре мнење нашег пољоделеког друштва. Црквено-школски одбор јавља мађистрату, да је у својој трећој седници закључио, да се у горњој вароши неодложно начиии код цркве школско здање, и то на два боја, и ту дабуде осим потребногшколеког простора за мушку децу јошиженска школа, па и три стана за учитеље и школеког послужитеља. Овај се закључак црквено-школског одбора одобрава и рсшено је, да се новци на ту цел спремљени на зактевање одборово њему издаду и да се у том смиелу изда налог преко мађиетратског саветника г. Петровића фондским кураторима. Сима Јеремић примљен је за општинског чувара коња, под истим условима, што их је г. Манџул предложио. Осим ових предмета било је још једанаеет такових за решавање, који остадоше одложени за и ДУ ћ У ссдницу.

(Црквено-гаколски одбор.) 6. априла посла подне држана је седница одборска под претседкиштвом г. др. Ј. Миланковића у присуству 19 чланова црквеног одбора. По отварању ееднице прочита предмете , који су за решавање. Затим се прочита молба овдашњих српских учитеља, у којој моле да се учитељ награди кад учествује при пратњи и парастосу. Молба ова изазвала је жсетоку дебату. Гдекоји одборницн говорише да учитеља треба наградити кад учествује при пратњи и парастосу, а гдекоји говорише, да нетреба; јер то спада у њихову дужност и за то је општина лањске гадине и повисила учитељима плату, да могу пристојно исивети. Гдекоји опет не беше због тог, да се учитељ тада награди, што се у Земуну плаћа у школски фонд при пратњи за школу ђака, па кад би се још и учитељу плаћало то би за партаје много било плаћати. Нанослетку се закључи: да одбор држи, да учитељ неваслужује награде кад учествује при пратаи ипарастосу и да то спада у дужност његову а за цаграду годишњу сталне учитељске плате, и што одбор држи, да није властан ваводити нов порез, те ва то има до првог оабора по старом остати, који ће и у тој ствари решење ваљда какво донети. Гдекоји предлагаше пак, да се учитељи укоре што су у вепристојвом тону управили молбу своју на општину, но већина одборника н<- беше да <;е за сад укоре, ма да и сами увиде, да је у ненристојном тону молба састављена. Прочита се после тога молба овдашњег српског учитељског вбора на понашање пароха г. Н, Савића. И ова жалба доста јеживу дебату изаава ла и напоелстку аакључи се; да се жалба дост.чви пароху Савићу и да ва њу ва четрнаест дана одговори .