Žena i socijalizam
96
При таквој интензивности полног нагона не смемо се чудити што полна уздржљивост у зрелим годинама код једног као и код другог пола утиче на нервни живот и на цео организам тако да доводи до тешких поремећаја и ненормалности, а у извесним приликама до лудила и самоубиства. Наравно да се полни нагон не јавља код свих природа са подједнаком јачином; он се у многоме може обуздати васпитањем и владањем над самим собом, а нарочито избегавањем надражаја погодном забавом, лектиром, алкохолизмом и сличним стварима. Уопште, како изгледа, надражљивост се мање примећава код жена него код људи, а понекад се, шта више, код жена јавља извесно нерасположење према полном сношају. Али је таквих мало и такво стање код њих изазивају физиолошке и психолошке диспозиције. „Спајање полова је један од великих закона живе природе; њему су подложни човек и жена као и сва бића и не могу га обићи нарочито у зрелим годинама а да њихов организам не страда од тога више или мање.““ Дебеј наводи међу болестима које често изазива невршење сексуалних потреба, сатиријазис, нимфоманију и хистерију—и напомиње да целибат утиче веома штетно на интелектуалне способности, нарочито код жене. О штетности полне уздржљивости код жена Буш вели у своме делу: „Полни живот женин у физиолошком, патолошком и тераписком погледу“ поред осталог и ово: „Уздржљивост је свагда сматрана као нарочито шкодљива за женски пол, и факт је да како претераност тако и уздржљивост утичу у подједнакој мери штетно на женски организам и да се последице тога показују код жена у већој мери него код људи.“
Према томе, сме се рећи: у колико се нагони и манифестације живота код полова јаче показују, како у органском тако и у душевном правцу и са јаснијим обликом и карактером, у толико је човек савршенији, био он мушко или женско. Сваки је пол достигао своје највише савршенство. „Код моралнога човека,“ вели Кленке у своме спису „Жена као супруга,“ „обавеза супружан-
# рр. А. Ређау : Нуслепе еб Рћузјојогје 4п Мамаве. Ратј5 1884, Цатирано : „Јт Тејеп Кејећ“, уол Ја У. Тто-Вогтозђуала. Уилећ 1884.