Žena i socijalizam

100

смислу, не зна ни за какво друго часно подмирење тих потреба осим у браку (Мацазјеу).

„Он јој једино пружа потребно задовољење. У овом се правцу њен карактер кроз читаве генерације развијао. Још мала девојчица показује се као мајка своје лутке. Модерни живот са увећаним потребама даје све мање погућности том подмирењу полнота нагона путем брака То вреди нарочито за више сталеже, у којима се бракови закључују доцније и ређе

„Докле човек као јачи, помоћу веће умне и телеспе снаге и слободно: друштвеног положаја, олако подмирује полне потребе или у место тога налази задовољства у каквоме раду коме се предаје свом снагом, дотле су неудатим женама бољег сталежа ови путеви затворени. То води непосредно свесном или несвесном незадовољству према себи и свету и болесном маштању Некада је тражена накнада у религији, али узаман. Из религиозне занесености, уз пратњу мастурбације или без ове, развија се мноштво нервних болести, међу којима се често јављају хистерија и лудило. Само се тако може појмити тај факт да највећа учестаност лудила код неудатих жена долази у доба од 25—985 год. што значи у време наступања ' бујности а са тим и нада; докле код људи лудило наступа најчешће од 35—50 год. у време најтеже борбе за опстанак.

„Извесно да није случајно што се са умножавањем ванбрачности питање о еманципацији женскиња све више истиче на дневни ред. Њега треба схватити као одјек данашњег несносног положаја женина, као оправдан апел на друштво да жени створи надокнаду за оно за шта је од природе упућена а што јој прилике данашњега друштва ускраћују.“

А Пг. Х. Плос у своме делу: „Жена у природи и етнографији,““ расправља питање о утицају неподмиривања полнога нагона на неудате жене и вели: „Необично је значајно не само за лекара него и за антрополога да постоји једно средство којим се овај процес опадања (код девојака које старе и вену) може поуздано не само

8 117 Вата, Гере 1987.