Žena i socijalizam

! ' = : “ = 99

У немачком је царству било од 1898—1900 год. самоубистава :

1898. . 10885 и то мушких 8544, женских 2291 189 У А ОЛО А 5 8460, У 2301 1900 он “ 8987, 2406

На 100 мушких самоубица пада женских 1898: 26,8, 1899: 27,2, 1900: 26,8 Али је у доба између 21. и 30. год. проценат самоубистава жена већи него људи, и то, као што и Етинген мисли,“ из сексуалних узрока. Просечни проценат самоубица у доба између 21. и 80. год. износио

је у Пруској: 1869—72 . . 15,8 код људи, 21,4 код жена 1ало==та. 157 » 5 де 5

На 1000 самоубица између 21. и 30. године долази у Саксонској просечно

1854—68 . . 1495 људи, 18,64 жена 1868—80 -. . 1471 К 16 НО

Број самоубистава обудовелих и разведених већи је од просечног броја самоубица. У Саксонсксј долази на разведене људе седам пуша а на разведене жене шри пуша толико самоубистава колико их је просечно за људе и жене. Самоубиства разведених или обудовелих људи и жена чешћа су ако немају деце. Од 491 обудовелих самоубица у Пруској (од којих је било 119 жена и 872 човека) било је 353 без деце. Од девојака које су биле нагнане на самоубиство од 21.—80. године, било их је које су одузимале себи живот због- преваре у љубави или какве „погрешке“. Број женских самоубица од 16. до 21. године необично је велики, што нас такође упућује на то да потражимо узрока у неподмиреном полном нагону, љубавној чежњи, тајној трудноћи или превари од стране мушких. О положају жене као полног бића проф. Ф. Крафт Ебинг““ вели: „Један од узрока пропадања жена, који се не сме потцењивати, лежи баш у њеном друштвеноме положају. Жена, по природи развијенијих полних потреба од човека, бар у идеалном

# У. Оебпсеп: Могајава ве ке. Раше, моје те штеевате еће ПАРЕ Емалееп 18.

+ Бећтђисћ (ег Реусћаб Те, Вата 1, 2. Аш! 5 беса 1883.

ж