Žena i socijalizam

106

Од тога времена код класпо свесних радника преовладало је уверење да су раднице равноправна бића, што се нарочито показује у одлукама међународних радничких конгреса. Класно свесни радник зна да данашњи економски развитак нагони жену да буде конкуренат човеку, он зна и то да би забрана женског рада била исто тако бесмислена као и забрана примене машина, и због тога тежи да обавести жену о њеном положају у друштву ш да је васашша за друга у ослободилачкој борби пролетаријаша прошив капитализма. Све већа примена женског рада у пољопривреди, индустрији, саобраћају и занату разорава, истина, радников породични живот, а дегенерисање женског рода расте брзо под двојним јармом рада у радионици и у кући. Отуда се јавила тежња да се жена заштити од радова који су по њезин организам нарочито шкодљиви, и да јој се законом укаже заштита као матери и васпитачици њезине деце. С друге стране, борба за опстанак наморава жене да се све многобројније одају привредном и индустриском раду. То вреди нарочито за удату жену, која својим радом тежи да подигне малу зараду свога мужа, поглавито у корист предузетника.“

_» Данашње друштво стоји бесумње изнад свих ранијих, али је схватање односа између оба пола остало у многом исто. Професор Л. ф. Штајн штампао је један спис: „Жена у области националне економије“, који мало одговара своме наслову и у коме даје врло поетичну слику брака. У тој слици показује се поданички положај жене према „лаву“ човеку. Штајн пише: „Човек хоће биће које га не само воли већ и разуме. Он хоће некога не само чије срце за њега куца већ чија га рука

х „Господин Е., фабрикант, саопштио ми је да за своје механичке разбоје узима искључиво жене. Првенство даје удаттм женама, нарочито онима које морају да издросавају породицу. Оне су много пажљивије п извежбаније него неудате, и принуђене на жрајње напрезање своје снаге, да би зарадиле потребна средства за живот. Тако су врлине, праве врлине женског карактера, преокренуте на њихову штету — тако је све оно што је морално и нежно у њиховој природи учињено средством за њихово ропство и њихове патње.“ Говор лорда Вшлна поводом закона о десеточасовноме радном дану, 1544. Карл Маре; „Капитал“, 2. издање,

С љети а ит

| Ма Ре