Žena i socijalizam

105

само Француска. Немачка показује слично стање ствари. У Немачкој је било рођења на сваких 10 000 становника:

1869 . .. 406 1883... 380 1895 .. . 373 1876 _. . 408. 1880. 989. 18997... 371 1880 . . . 391 1890 . . . 970

Већина осталих европских држава показује нам сличну слику. На 1000 становника било је рођења у

1876 1883 Енглеској и Уелсу . . . . 96,8 80,8 (екошекој А 50 32,0 Ирско ЈИ а 2065 23,0 Уједињеној Краљевини . . 348 30,8 Италијини а | 92 96,6 Шведској = _- - = - - 006 27,0 Аустрији = „и „а 100 36,2 Утарској па се | | = 9 425 Белпији ~ = | | == ~ 502 29,5 Швајтарској = = = = - 529 28,5 Холандији на __ | Ол 93,8 Мемашткојн И и еи -09 36,7

(Опадање рођења је дакле опште, само што је опо од свих европских држава најјаче у Француској.

Наведене чињенице показују да се рођење једног човека, „подобија Божјег“, као што се у религији вели, просечно мање цени него принова једне домаће животиње; а то је знак жалосног стања у коме се налазимо. У понеком погледу наши се појмови мало разликују од појмова варварских народа. Ови су често пута убијали новорођенчад, та је судбина нарочито погађала девојке, а понека племена чине то и данас. Ми не убијамо девојке више, за то смо довољно културни, али врло често поступамо са њима као са паријом. Јачи човек потискује жену у борби за опстанак, а ако и она ступи у борбу, јачи је пол са мржњом прати као мрску такмичарку. Јуди виших сталежа боре се против женске конкуренције најогорченије и најжустрије. Брло ретко пак бива да искључење женског рада и радници траже. Кад је н. пр. један такав предлог поднесен француском радничком

конгресу 1877., велика се већина изјаснила против њега.