Žena i socijalizam

130

пуштања деце нагомилавају, потстакнути француским "грађанским закоником који забрањује истраживање оца. 5 940 „Соде суп“ вели: „Га гесћетсће де Ја рајетлик ез! штета е«“ : „забрањено је истраживати оца детету“; међутим 5 314 вели: „Га гесћегсће де Ја тагепппе ез! ад-

пизе“: „истраживање мајке допуштено је.“ Забрањено.

је тражити оца, а допуштено је тражити мајку, то је закон који без увијања испољава неправду према заведенима: ЈЉуди у Француској могу завести жена и девојака колико им год пође за руком, сваке су одговорности слободни и немају никаквог плаћања трошкова. Ове су одредбе донесене ради тога да се женски пол застраши да не заводи људе. Види се да је свуда слаби човек, тај представних јакога пола, онај кога заводе а који никада не заводи. Као конзеквенција члана 340 Соде слуП-а дошао је члан 312 који гласи: „1 'епал! сопси репдап! је тапасе а рошг реге је там“: „детету добивеном за време брака отац је муж.“ Кад је трагање за оцем забрањено, муж се онда мора помирити и сматрати за своје дете које је његова жена са другим добила. Француској се буржоазији не може бар одрећи доследност. Сви покушаји да се члан 340 укине пропали су.

С друге стране, француска је буржоазија гледала да свирепост закона којима је превареним женама одузета могућност да издржање детета пренесу на оца детињег изглади установом кућа за находчад. Одузета је дакле новорођенчету поред оца и мајка. По француском правноме уображењу находчад су сирочад, и француска буржоазија преноси издржавање своје ванбрачне деце на држсавни трошак као за „децу отаџбине.“ Дивна установа! У Немачкој се све више иде за француским стопама. Одредбе грађанског законика за немачко царство садрже о правним односима ванбрачне деце прописа који су противни ранијем хуманијем праву. У њему стоји: „Ванбрачно дете и његов отац не важе као сродници.“ Напротив, још цар Јосиф П. декретовао је једнакост ванбрачне и брачне деце. „Нема оца ванбрачно дете за чију матер постоји сопсербо рипит (сношај са више људи) у време зачећа.“ За лакоумност, слабост или немаштину материну казна је пренесена на дете. За ла-