Žena i socijalizam

Ма пе

за

Се

129

„Најтежа трудноћа и најтежи порођај много су лакши од болова при вештачком побачају.“= Као'најозбиљнија последица наступа неспособност оплођавања. У пркос свега тога побачаји су све чешћи и у Немачкој. Од 1882—1888 број случајева који су пред суд дошли порастао је у. Берлину за 155 процената. Сћгтоптаче· зсапдаЛешзе последњих година испуњена је случајевима побачаја који су изазвали велико интересовање, јер су у њима играли улогу угледни лекари и жене из отменог друштва. А судећи по све чешћим анонсама о томе у буржоаским новинама, намножавају се заводи и места у којима удате и неудате жене имају прилике да последице „погрешке“ сачекају у потпуној тајности.

Страх од великог броја деце с обзиром на имовно стање и трошкове око одгајивања учинио је да се код читавих класа и народа употреба превентивних средстава развије у систем који је постао друштвеном болешћу. Познато је да је готово у свима слојевима француског друштва спроведен систем два детета. Мало је културних земаља. са тако честим браковима као што су у Француској, али ни у једној земљи није просечни број депе тако мали и рашћење становништва тако споро. Француски буржоа као и ситни сопственик и сељак држе се овог система, њима се придружује и француски радник. Нарочите сеоске прилике изгледа да су у понеким крајевима Немачке довеле до сличних стања. У југозападној Немачкој постоји један чаробно леп предео, у коме се у башти сваке сељачке куће налази дрво сомина чији се делови употребљавају као абортивна средства. У другом једном округу исте области постоји већ одавна код сељака систем два детета; они неће да деле своје имање. Сем тога пада јако у очи како се у Немачкој распростире литература која претреса и препоручује средства за „својевољну бесплодност.“ Наравно, увек под „научном“ заставом и са указивањем на тобож опасну пренасељеност:

Поред побачаја и вештачког спречавања зачећа игра извесну улогу и злочин. У Француској се убиства и на-

= безећтећђе ппа бејаћгеп Фер Ррпсћбаљ те Њиве, УМоп От, Е4, Кејећ. Хуе ће АшТаве. Гете 1898.

жена и социјализам у 9