Žena i socijalizam

ПО Ета Цар

137.

клима и чаробна природа земље која лежи на мору већ начела телесног вежбања и васпитања, доследно од државе спроведена и одређена ради-тога да лепоту, снагу и окретност споје са оштрином и еластичношћу духа. У духовном погледу и тада је жена према човеку била занемарена, али у погледу телесног развитка не“ У Спарти, која је најдаље отишла у телесном вежбању оба пола, Дечаци“ и девојке ишли су голи до потпуног узраста и вежбали су се заједнички у телесним радњама, у игрању и такмичењу. Нескривање људског тела и природно понашање према оном што је природно утицали су да се не развије чулна надражљивост, која се првенствено вештачки ствара спречавањем општења оба пола у младости. Тело једног пола није било никаква тајна за друга. Ту се није могла јавити игра двосмислености. Природа је била природа. Један је пол уживао у лепотама другога.

И једном неусиљеном, природном саобраћају полова човечанство се мора вратити, оно мора отурити садашње нездраве спиритуалистичке назоре о човеку и створити методе васпитања који бе омогућити физичку и духовну регенерацију. ;

Код нас владају, нарочито о женском полу, још врло назадни појмови. Да и жена треба да има снаге, духа и одлучности, сматра се као нешто јеретично, као „неженско,“ и ако неће моћи нико спорити да би се она таквим одликама могла заштитити оп многих неправди и непријатности. На супрот томе њен телесни развитак, баш као и духовни, спречава се што је могуће више, при чему неламетно одевање игра приличну улогу. Оно је не само спречава у физичком развитку, оно је често лута непосредно упропасти, па ипак се мало лекара усуђује да устане против тога. Страх од тога да се не замере пацијенту гони их да ћуте, или чак да ласкају њеним будалаштинама. Модерно одело спречава у великој мери

= Плалаон вели у својој „Држави“: „Да се жене васпитавају као и људи,“ и тражи одабшрање; он је дакле познавао значај одабирања за развитак човека. „Аристотавло поставља у својој „Политици као васпитно начело: „Прво се мора развити тело па разум.“ Код нас се мисли, ако се уопште мисли, напослетку на тело које разуму даје оружја.