Žena i socijalizam

159

је тиме принуђена да се што повољнијом спољашњошћу бори са својим полним другарицама око мужа.

Ако се има у виду трајање ове несразмере кроз многе генерације, неће нам бити чудновато што су ове појаве, под сталним утицајем истих узрока, добиле данашњи екстремни облик. При том, можда конкуренција међу женама око људи ни у које доба није била тако оштра као у данашње, делом из узрока које смо навели делом из узрока које ћемо тек претрести. Све веће тешкоће да се егзистенција обезбеди, као и све веће друштвене потребе, упућују жену више него икада пре на брак као на „завод за склониште.“

Људима се ово стање допада, јер они црпе користи из њега. Њиховом поносу, сујети и интересу годи улога господара, а у тој господарској улози они су, као и сви власници, тешко приступачни разлозима. У толико је више у интересу жена да се одушеве за извојевање прилика које ће их ослободити овог недостојног положаја. Жене смеју чекати на помоћ људи исто тако мало као и радници на помоћ буржоазије.

Ако се даље узме у обзир које карактерне особине изазива борба за повлашћени положај и на другим пољима, нпр. индустриском; како се ниска, чак и срамна средства у борби употребљују ; како се буде мржња, завист и клеветништво, онда постаје јасно што се у конкуренцији жена око људи показују сличне карактерне одлике. Отуда се жене међу собом просечно мање под носе него људи, чак и најбоље пријатељице лако се посвађају, ако се тиче угледа код неког човека итд. Отуда се запажа и то да се жене, ма где се сусреле, ма се никад пре не виделе, гледају обично као два непријатеља. Са необичном способношћу жена примети кад друга у нечему погреши, рђаво намести хаљину или учини какву сличну кардиналну погрешку. У погледима којима се оне сусрећу ненамерно се даде прочитати и суд који једна о другој има. Као да једна другој хоће да рекне: „Ја умем боље од тебе наместити се и правући пажњу на себе.“

(С друге стране жена је од природе импулсивнија

од човека, она мање размишља него он, она је несамо-