Žena i socijalizam

176

брањени бурдељи, и 1888 у главној вароши Христијанији увитушо принудно уписивање проститутки а тиме и преглед који је са њиме спојен. У јануару 1598 издато је сличто наређење за целу земљу. Врло тачно вели госпођа Гијом-Шак говорећи о „заштитним мерама“ које држава предузима ради људи: „Нашто да учимо своје синове поштовању врлине и морала кад држава изјављује да је неморал једно нужно зло» Кад она младом човеку, пре но што је он духовно сазрео, доводи жену, обележену од власти као еспап, да буде игра његових страсти 2“

Може један полно оболели човек у својој разузданости да зарази колико год хоће тих јадних бића, које у највећем броју случајева на тај срамни занат нагна горка невоља или завођење, томе губавку нико ни речи неће казати; али тешко болесној проститутки која се одмах није подвргла лекарскоме прегледу! Гарнизонске вароши, универзитети, приморске вароши итд. нагомилавајући у себи снажне, здраве људе, постају главним расадником проституције и њених опасних болести, које се одатле преносе у најудаљеније кутке земље и свуда шире пропаст. Колико је морално квалификован један велики део наших студената, о томе „Когтезропаеп2 јан гит Векатрјипо дег бНелшШсћеп 5ешозекен“ (лист за борбу против јавнога неморала)“- говори овако: „Код огромног дела студената дачас су појмови о моралтим стварима стратовшио ниски, шта више одговарају лултћу.“ А из тих кругова, који се размећу својим национализмом и „немачким моралом,“ рекрутују се наши административни чиновници, наши државни тужиоци и наше судије. 3

Колико зло стање у том погледу специјално код студената мора да буде види се из тога што је-у јесен 1901 један велики број професора и лекара, међу њима имена првих стручњака, упутио један апел немачким студентима, скрећући им изрично пажњу на жалосне последице полне разузданости и претераног алкохолизма који у толико случајева потстиче полну разузданост. Најзад

# 15. август, 1898. Берлин.