Žena i socijalizam

Е 177 се увиђа да се са прикривањем даље не може већ да ствари треба изнети онако какве су, да ако би се ма колико спречило недогледно зло. И у другим класама требало би да се ове опомене приме срцу.

„За твоје грехе испаштаће твоји потомци све до трећега и четвртога колена.“ (Ова изрека Библије односи се најпотпуније на полно разузданога и оболелога човека, па нажалост и на његову невину жену. „Парализа код младих мушких и женских лица, разни облици сушења кичмене мождине и мекшања мозга, нервне болести разних врста, очна поболевања, костобоља и запаљење црева, јаловост и јектика у толиким случајевима не проистичу ни из чега другог до из сифилиса који је застарео, није се ни сазнао, или из појмљивих разлога био прећуткиван... Како сада ствари стоје, незнање и лакоумље воде томе да се од бујних девојака са села направе жути, увели створови који за екстраваганције својих мужева пре брака и ван брака. _ морају да испаштају хроничним полним запаљењима.“=:А Др. Блашко каже: »Заразе као колера и богиње, дифтерија и тифус, чије нагло дејство пада одмах сваком у очи, изазивају код становништва ужас, ма да се по својим опаким последицама једва могу упоредити са сифилисом, а по ширењу не могу то ни из далека .. Међутим, према сифилису друштво стоји, могло би се рећи, са равнодушношћу која човека ужасава.“ Кривица је у томе што се сматра за „непристојно“ да се о таквим стварима јавно говори. Та, чак се ни немачки Рајхстаг није могао одлучити да унесе у закон и то да болесничке касе имају према полним болесницима поступати као год и према осталим болесницима !

Сифилистични је отров по своме дејству најжилавији од свих отрова и најтеже се од свију њих може искоренити. Много година пошто је болест прошла и прездравели живи у заблуди да је сваки траг уништен,

|

= Рле сезипаће азећа ћеће Тгаслуефе Чег Реоз и оп. Моп Ор. Овкаг па Ветт 1892. Апеизђ Нагаслуала.

+# ле Већап ипе дег Сбезећјесћ а ктап к ће вел ја Крапкепјкагзећ цпа Неатзба еп. Веи 1890. Езаећег5 Мет. Висћћап ве.

жена и социјализам : 12