Žena i socijalizam

191

он не би био разголићен јавно и пред својом женом. Подигоше домове за сирочад и находчад. Број сирочади и находчади износио је године 18338 на 130945; ценило се да је свако десето дете брачно па суга се сами родитељи хтели отарасити. Али та деца нису имала никакве нарочите неге те је њихова смртност била врло велика. У то доба, у првим годинама живота умирало је пуних 59 процената, дакле више од половине; до дванајесте године умирало је 78 процената, тако да је од сваке стотине само 22 њих прелазило дванајесту годину. Изгледа да су се доцније односи поправили.

У Аустрији и Италији основани су исто тако домови за находчад које држава издржава. „Ја! оп Та: тошипг јез епјат5“ (овде се убијају деца), веле да је неки монарх то препоручио као згодан натпис за домове за находчад. Али они у Аустрији постепено ишчезавају; данас их има још врло мало, а и васпитање и нега деце знатно су поправљени према оном какви су некад били. Године 1888 у Аустрији је, рачунајући и Галицију, одгајивано 40865 деце од којих је 10406 било по заводима а 30899 по приватним кућама, са укупним трошком од 1817872 форинте. Смртност је била мања код деце која су негована у заводима но код деце у приватним кућама, нарочито у Галицији. Овде је године 1888 у заводима умирало 31,45 процента деце, много више но у заводима осталих земаља, али је на приватној нези умирало 84,21 проценат: право убиство у масама. Изгледа као да пољска племићска управа има за циљ да ове сироте црвиће што брже поуклања са света. Ужасно стање влада и у дому за находчад Запа Саза де Аппиплаја у Неапољу, где је године 1896 од 858 одојчади умрло њих 850. Уопште, то је један свуда признат факт да ванбрачно рођена деца умиру у много већој процентној стопи но брачна. По италијанској статистици, од свих десет хиљада живорођених умрло је:

брачне деце 1881 1882 1888 1884 1885

у !. месецу живота 151 741 724 698 696 „ 212. месецу живота 1027 1172 986 953 1083