Žena i socijalizam

34

Аврам послуша глас Сарин.“ Друго значајно место јеу | првој књизи, гл. 30., 1. стиху и др. по реду. Ту се каже: „Када је Рахела видела да не може Јакову ништа родити, позавиде својим сестрама и рече Јакову: Створи ми децу, ако их не створиш, умрећу. Али се Јаков веома ражљути на Рахелу и рече: Та ја нисам Бог који ти неће да да плод тела твога. Али она рече: Ето моје слушкиње Биле, лези са њом, да роди на моме крилу и да се кроз њу оплодим. М она му даде Билу, своју слушкињу, за жену и Јаков леже са њом.“

Јаков је дакле имао не само кћери Лабанове, две сестре, за жене истовремено, већ су му оне дале и своје слушкиње, што је по обичајима онога времена било „морално.“ Он је, као што је познато, обе главне жене купио служећи за сваку од њих њихову оцу Лабану по 7 година. У оно доба куповина жена беше општи обичај код Јевреја, али поред куповине била је веома развијена отмица жене од побеђених народа; тако су Венијаминови потомци отели кћери симићанске.“ Заробљена жена постајала је робињом, наложницом. Па ипак је могла постати законитом женом, чим испуни ове услове: морала је ошишати косу и одрезати нокте, скинути одело у коме је заробљена и заменити га другим које су јој давали; по том је имала да жали читав месец оца и мајку

и да тако постане изгубљена за свој народ, да се отуђи

од њега: тек је тако могла лећи у брачну постељу. Познато је да је највећи број жена имао краљ Соломон, који је по књизи о краљевима 1., 11. имао не мање од 700 жена и 300 наложница.

Чим је очинско право т.ј. порекло по мушкој лози овладало у јеврејској родовској организацији, кћери су биле искључене из наслеђа. Ово је доцније било самоу толико измењено, акс отац не би оставио ниједнога сина. То се види из четврте књиге Мојсијеве 27, 2.—8. Када је Велафеад умро без синова и када су се кћери горко пожалиле што су искључене из очева наслеђа, које је имало да се врати Јосифову племену, Мојсије је пресудио да у овом случају кћери треба да буду наследници. Али

Х Јивиге о судијама, 20., 21. пи даље.