Žena i socijalizam

66 и његов заступник. Али се могло ослободити те обавезе извесним дажбинама, чија се природа из самог имена види, као: постељина, интерес на невиност, порез на кошуљу, интерес на кецељу, грошеви за жигосање итд. Многи су оспоравали да је ово право прве ноћи постојало. Оно је истина понеким људима нелагодно, јер је вршено чак и у такво једно време које се с извесне стране жели пстаћи као пример морала и побожности. Већ је наглашено да се ово право прве ноћи развило из једног сбичаја који је у вези са материнским правом. Кад је нестало старе породичне организације, одржавао се у почетку обичај да се невеста прве ноћи - преда људима у задрузи. Али је то право у току времена ограничавано и најзад је прешло на племенског поглавицу или свештеника. Властелин га је примио као знак своје власти над лицем које припада његову земљишту, и вршио га је кад је хтео или замењивао данком у производима или новцу. Да је ово право прве ноћи у ствари постојало, види се из дела Јакова Грима „Уе:5битег“ |, 43., где стоји: „Властелински зависник који хоће да се венча треба да позове и мајера (управника добра) и његову жену. Мајер треба да донесе младожењи лонац у коме ће он кувати овна, затим товар дрва за свадбу, а мајер и његова жена треба да донесу још и черек од дивље свиње; а чим се свадба сврши, младожења је дужан пустити мајера да му спава са женом прву ноћ или је откупљује са четири шилинга и пет пфенига.“ Зугенхајм“ мисли да је право прве ноћи припало властелину отуда што је он давао допуштење за венчање. На основу овога права прве ноћи, у Беарну су сва прворођена деца у браку у коме је 115 рштае посн5 било извршено била ослобођена ропства. Доцније се сваки овога права могао ослободити нарочитим порезом. По мишљењу Зугенхајмову, овај су порез најупорније одржавале владике од Амијенса, и то све до почетка петнајестога века. У Шотској је краљ Малколм Ш. објавио крајем једанајестога века да се право прве ноћи може

# безећећбе Фер Ашћеђипе Фег Беђејаепзећа ппа Номекен ја Еигора 515 ши Фе Ме дез 19 Јаћтћипаег!з. 56. Ребегођига. 1861.