Žena i socijalizam

12 5 Еш < И би се жене ухватиле у томе послу, власти су их кажњавале. Тако су се чланице једне такве женске куће у Нирнбергу жалиле магистрату на бесправне конкуренткиње, „да и други крчмари држе женске, које ноћу излазе на улицу, ноћевају са супрузима и другим људима и да оне то врше много више и много грубље него у обичним јавним кућама и да је за жаљење што се тако што дешава у овој хваљеној вароши.“= Овим женским кућама указивана је нарочита заштита, за нарушавање мира у њиховој близини предвиђене су два пута строжије казне. МИ чланови ових женских еснафа имали су право да учествују при разним парадама и светковинама као и остали еснафи. Држало се да женске куће служе „бољем штићењу брака и девојачке части.“ То је исти разлог којим су државни бурдељи правдани у Атини и којим се још и данас проституција оправдава. Међутим нису изостајала ни насилничка гоњења блудница од стране истих тих људи који су проститутке одржавали својим прохтевима и својим новцем. Тако је Карло Велики наредио да се једна проститутка довуче гола на трг и ишиба; он сам, „најхришћанскији“ краљ и цар, имао је не мање но шест жена у исто време; а ни његове кћери, које су очигледно ишле за примером свога оца, нису биле представнице врлине. Оне су му својим животом припремиле понеки непријатан час, јер су му донеле у кућу више ванбрачне деце. Алкујин, пријатељ и саветник Карла Великог, опомињао је своје ученике да се чувају „крунисаних голубица које ноћу лете по Пфалцу,“ мислећи при том на цареве кћери.

Исте те заједнице, које су јавно организовале бурдеље и узимале их у своју заштиту дајући свештеницима Венуса свакојаке привилегије, вршиле су најстрожије и најсвирепије казне над сиротом и напуштеном девојком која је пала. Убице своје деце, које “су из очајања убијале плод свога тела, подвргаване су најгрознијим смртним казнама, а за несавесним завођачима није ни петао кукурекнуо. Они су можда заседавали у судовима који

У Јоћ. зећетг: (пезећасћее дег Чешзећеп РКтамептејк. + АпПаве. Љејраје. 1879.