Žena i socijalizam

КО:

године са кугом, од 1400. до 1500. четрдесет и једна, а од 1500. до 1600. тридесет.“ :

Жене су у масама крстариле по друмовима као врачаре, певачице, свирачице, у друштву са ђацима и клерицима и плавиле саборе и пијаце. У најамничким војскама оне су чиниле нарочита одељења, биле су према еснафскоме духу онога времена организоване у еснафе и према лепоти и старости додељиване различитим чиновима. Тешким казнама било им је забрањивано да се подају ма коме изван тог круга. У логорима су морале са послугом вући сено, сламу и дрва, копати јаме, рупе и гробове и одржавати чистоту. При опсадама имали су да затрпавају рупе грањем и коровом, да би олакшале јурише; оне су употребљаване да доносе кумбаре и да их кад треба склањају.“

Да би се колико толико отклонила беда ових многобројних остављених жена, подигнути су по многим варошима такозвани бетински домови, који су стајали под градском управом. У овим су домовима упућиване да проводе пристојан живот. Али нити су те установе нити су многобројни женски манастири били у стању да приме све оне којима је требало помоћи.

Тешкоћа да се склопи брак; путовање кнезова, го-

споде световног и духовног сталежа, уз пратњу ритера_.

и слугу који су пролазили кроз вароши; сами млади људи по градовима, не изузимајући ни ожењене људе који су јурили за променом наслада, —- све то изазва и у средњевековним градовима потребу за проституцијом. И као што је сваки занат у оно доба био организован и регулисан и није могао бити без еснафске уредбе, тако је исто било и са проституцијом. У свима већим градовима било је кућа са јавним женскињем, које су биле градски, кнежевски или црквени регал, а чији је чист приход припадао њиховим касама. Женске су у овим кућама саме бирале управитељку, која је имала да води рачуна о реду и нарочито да пази да бесправне конку: ренткиње не наносе штете законски одобреној радњи.

# Ор. Кат! Висћег: Пје Егацештасе ипо МејаЊе. ТИМасел, #% Рг, Кам Вџећег;: а, а. 0. :