Žena i socijalizam

75

поступало тако као да он није могао ни смео имати исте нагоне. Најмање прекорачење оних моралних закона које | су људи прописали за други пол било је најстрожије | кажњавано. А женски пол навикаван је непрекидним | угњетавањем и особитим васпитавањем на мишљење сво- | јих господара тако да му ово стање и до данас изгледа | сасвим природно. 1

Зар. није било милионима робова који су ропство ЕР сматрали за природно и који се не би никад ослободили | да им се ослободиоци нису појавили из класе њихових | господара» Зар нису пруски сељаци молили, када их је | Штајново законодавство хтело да ослободи зависности, | да остане по старом, јер „ко ће се о њима бринути кад се разболе или остарег“ А зар није тако нешто и са модерним радничким покретом» Колико још радника допушта без икаква отпора да експлоататори на њих утичу и њима управљају!

Угњетеноме је потребан онај који ће га пробудити и одушевити, јер он нема слободне иницијативе. Тако је било у модерноме пролетерском покрету, а тако јен у борби за еманципацију жене. Чак су и буржоаској борби за ослобођење, која је релативно била у повољном положају, прокрчили пута учитељи племићскога и свештеничкога порекла.

Ма колико мана имао Средњи Век, он је имао | | здраву чулност, која је одговарала једрој, крепкој народној природи коју хришћанство није могло угушити. | (Он није знао за лицемерно претварање и прикривену похотљивост нашега времени, које се' плаши и устручава | да ствари назове својим правим именом и да о при- | родним стварима природно говори. Он није познавао | ни ону пикантну двосмисленост, у коју се завијају оне | ствари које се због недостатка природности или због претварања нећ гворено да назову, чиме се праве | још опаснијим, јејеакав говор дражи али не задовољава, изазива само слутњу али не каже јасно. Наша друш- || твена забава, наши романи и наша позоришта пуна су | ових пикантних двосмислености и њихово је дејство очи| гледно, Овај спиритуализам богатих распусника који